VICOTEKA

Ulazi Mujo u kafanu i viče konobaru:
• Daj pivo!
• Koje?
• Kako ko je, pa ja sam, Mujo!

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Upoznaje se plavuša sa nekim likom i on se pohvali njoj:
• Ja sam plastični hirurg!
A plavuša će na to:
• Jao, a izgledate kao pravi!

Pita Perica tatu:
• Tata, tata, a koliko košta venčanje?
• Ne znam, sine, ja svoje još uvek otplaćujem!

• Sinko, ajde pusti baku da sedne.
• Gospođo draga, ja sam vozač.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pročitao Mujo knjigu “Budi gazda u svojoj kući”. Otišao u kuhinju i stao pred Fatu. Upro joj je prst u facu i oštro rekao:
• Znaj da sam ja gazda u ovoj kući i moja je reč zadnja! Večeras ćeš napraviti dobru večeru i kad pojedem, idu dobri kolači. Zatim idemo u spavaću sobu pa ćemo se onako kako ja hoću ... Onda ćeš mi spremiti kupku da se fino opustim. Oprat’ ćeš mi leđa i obrisati me, a onda doneti pidžamu! Nakon toga izmasiraćeš mi stopala i ruke! I ... pogodi, ko će me obući i očešljati kad sve to bude obavljeno?
Na to će Fata:
• Neko iz pogrebnog, pizda ti materina!

Ženska u autu, stoji ispred semafora a kraj nje staje Mujo sa svojim autom. Gledaju se oni međusobno, pa Mujo počne da spušta prozor. Riba, sva srećna, počne i ona da spušta prozor misleći da će joj Mujo nešto reći ... a Mujo će:
• Šta je, i ti prdnula?

Došao Ciga kući i kaže mu žena:
• Cigo bre, svi imaju TV u boju, jedini mi nemamo.
Kaže Ciga:
• Odkud nam pare?
• Imam ja malo na štednu knjižicu, ti dodaj još malo pa će kupimo.
I kupe oni TV. Posle par dana kaže Ciganka:
• Cigo bre, svi imaju auto, mi nemamo.
• Ma odakle nam pare?
• Imam je na knjižicu, ti dodaj malo pa će kupimo.
I kupe oni auto. Posle par dana kaže Ciganka:
• Cigo, svi idu na more, jedino mi ne idemo.
• Ma odakle nam pare?
• Imam ja na knjižicu, ti dodaj malo pa će idemo i mi na more.
I odu oni na more. Ulazi ciganka u vodu da se kupa i ušla do kolena kad čujes Cigu:
• Ne bre dalje!
• Što? - pita ciganka.
• Pa da ne pokvasiš štednu knjižicu, jebem li ti mamu ciganjsku.

Izabrala bih ja princa da konj nije onako blenuo umene.

Prodavao seljak fiću na pijaci, ali nije imao kilometar sat. Naiđe kupac, gleda auto, svidi mu se spolja, pa upita seljaka:
• Koliko brzo može da ide?
A seljak mu kaže:
• Pa, ide ... ide brzo, ... oko 80.
• Kako znaš kad nemaš kilometar sat?
• Pa vidiš, brate, od 20 do 40 km/h trese se pozadi, od 40 do 60 trese se napred, a od 60 do 80, bogami, tresem se i ja u njemu.