Kad god se pare dele

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata: • Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu? • Ne, Fato, al' neka su! Fata ga pogleda ispod oka i upita: • Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo? Mujo slegne ramenima i odgovori: • U WC-u. Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju: • E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

Razgovaraju dve komsinice, Milojka i Radojka. Pa će Radojka: • Čuješ, Milojka, da mi kažeš kada ti je rođendan! • A zašto? - upita ova. • Pa gledam te svako veče kako radiš one stvari sa mužem, a nemaš zavesu da zakloniš prozor pa ću ja da ti kupim za rođendan. • Dobro. A kada je tebi Radojka rođendan? • A što pitaš? • Pa da ti kupim naočare jer ne vidiš dobro, to nije moj muž nego tvoj - odgovori Milojka.

Zašto crnac stavlja bele rukavice kad jede čokoladu? • Da ne pojede prste.

Dve cimerke u domu peku viršle. Ona koja peče, uzme viršle, odreže im po komadić sa oba kraja i stavi ih u tiganj. Pita druga: • A zašto režeš viršle na oba kraja? • Nemam pojma - odvrati druga - moja mama to uvek tako radi ... Dođe vikend, devojka dođe kući, pa u jednom trenutku pita mamu: • A zašto ti kad pečeš viršle uvek odrežeš oba kraja? • Ne znam zašto - odgovori mama - ali baka je to uvek tako radila ... Pita devojka baku i ispade da je to porodična tradicija, jer je i prabaka, koja sad živi u domu, isto pre pečenja rezala krajeve viršli! Sutradan ode ona kod prabake u dom, naoružana cvećem i strpljenjem. Stara sva oduševljena što ju je neko posetio i u jednom trenutku mala skupi hrabrost i upita: • Bakice, a zašto se pre pečenja moraju odrezati krajevi viršle? • Iju, ... pa zar još niste kupili veći tiganj?!

Opravljao Lala svešteniku ambar, pa kad je bio gotov s poslom, popa, koji je bio teška tvrdica, reče: • Za ovo dobro delo Bog neka ti plati, dobri moj prijatelju. • Ta nemojte tako, gospo`n popo. Platite Vi meni, a Vama neka Bog plati, pošto Vi s njim, ako ćemo pošteno kasti, imate bolje veze nego ja.

Mujo i Haso se šetaju Menhetnom. Odjednom, sa visoke zgrade pade jedna zgodna plavuša i razbi se na trotoaru. A Mujo će: • Je l' vidiš, bolan, Haso, što ti je standard? Oni ovo bacaju, a mi bismo je jebavali još 15 godina!

• Vođe Radio Podgorica. Dobro jutro, radni narode Crne Gore. Tačno je sedam sati i 300 minuta.

Zašto plavuša ne ide na skijanje? • Zato što se boji ski-pasa!

Kako se pametna žena štiti od svinjskog gripa? • Razvede se od krmka, i konzumira samo piletinu!

Uđe plavuša u autobus pun ljudi. Nema slobodnog mesta. Šta će, stane na sred autobusa i odjednom prdne. Razmišlja: • Šta sad da radim, poješće me blam? Uhvati se za rukohvat i počne da ga okreće gore - dole, tek toliko da se čuje neki zvuk sličan prdežu. Priđe joj neki momak i kaže: • Ma, ni blizu.

Pošalje kapetan Hasa vojnika Muju da mu donese čizme od kuće. Ode Muja i još sa vrata kaže Fati, Hasinoj ženi: • Posl`o me Hasa da jebem i tebe i tvoju sestru! • Bolan Mujo, nije valjda, što bi to Hasa rek`o? • Ako mi ne veruješ - kaže Muja - sada ćemo da ga pitamo. Izađe ispred kuće i prodere se ka kasarni: • Je l` obe Haso? • Obe, obe, Mujo!