VICOTEKA

Šta misle devojka, prostitutka i udata žena dok vode ljubav?
• Devojka misli: Važno je da ne ostanem trudna.
• Prostitutka misli: Nadam se da ovaj dobro plaća.
• Žena misli: Ovaj plafon hitno mora da se kreči.

Učiteljica pita Pericu:
• Ko je bio Mocart?
• Svestrana ličnost. On je komponovao muziku za Nokiju. Bio je poslastičar, izmislio je Mocart kugle, a voleo je i da se kladi.

Zaustavlja pandur auto na mostu:
• Čestitam, vi ste 100-hiljaditi auto koji je prešao ovaj most i zato ćete dobiti nagradu od dvadeset hiljada dinara. Šta ćete da uradite sa parama?
Vozač progovara:
• Uplatiću da konačno polažem vozački.
Tek će tašta pored njega:
• Ma pustite ga, vidite da ne zna šta priča kad je pijan.
Na to će tast sa zadnjeg sedišta:
• E, znao sam ja da nećemo daleko dogurati ukradenim autom.

Stariji, bogati tip oženi se veoma mladom devojkom. Dolazi prva bračna noć:
• Dragi, hoćemo li sada divlje da se volimo ... ?
Na to on podiže ruku sa razdvojenim prstima.
• Šta, ... pet puta?
• Ne, nego biraj prst!

Prodavnica mešovite robe negde u centralnoj Srbiji:
• Dobar dan. Imate li sir rokford?
• A šta je to?
• Pa znate, to je onaj malo buđav sir ...
• Aaaa, ... sir nemamo, al' imamo rokford viršle, rokford srpsku kobasicu, rokford slaninu, rokford kulen, ...

• Gotovo je, ostavljam te!
• Zašto, bre?
• Ti si zavisnik od pokera!
• Blefiraš!

• Mama, a što se tetkina ćerka zove Ruža?
• Zato što tetka voli cveće, zlato moje.
• Mama, a šta ti voliš?
• Đokice, ne budi dosadan.

Nastavnica zadaje Perici zadatak:
• Perice, promeni reč HLEB po padežima!
• Ko, šta? Hleb. S kim, sa čim? Sa salamom. Kome, čemu? Pa, meni ...

Učiteljica pita Pericu:
• Perice, koliko znaš o Platonu?
Perica:
• Isto koliko i Platon o meni.

Razgovaraju dve komšinice:
• Je li, komšinice, ko je onaj zgodni frajer koga si jutros ispratila iz stana?
• A, to je student četvrte godine medicine ...
• Redovan?
• Ma, jok, samo kad mi je muž na putu.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.