Kada on ode na put

Žali se prijateljica prijateljici: • Eh, šta ti je život! Nekada sam uživala u seksu kada mi se muž vrati sa službenog puta ... • A sada? • Sada uživam kad on ode na put.

Sretnu se dve prijateljice, pa će jedna: • Šta to čujem, pozirala si jednom slikaru? • Da, slika se zove: Eva i zmija! • Aaa, ... ko je pozirao za Evu?

Sreli se Mujo i Haso na čaršiji pa otišli u kafanu na rakijicu, i nakon nekog vremena počne Mujo da hvali Fatu: • Haso, bolan, moja ti je Fata jako brižna i baš me ono pravo voli! Haso ga zbunjeno pogleda i upita: • A jel'? A kako to? Mujo se isprsi: • Guzim ti ja nju sinoć, guzim, ... oznojio se sav, kad ti moja Fata men' kaže: Joooj, Mujo, kako si se oznojio, mog'o b' se pre'ladit', da bar ima 'ko da te malo odmijeni ...

• Čini mi se da si ti lud! • Ne! • Šta ne? • Ne čini ti se!

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor: • Jeste li dolazili ranije kod nas? • Ne, ruku sam izgubio u ratu!

Došla zebra malo u Evropu, da vidi koga tu ima od društva i da se malo provede. I, na jednoj farmi, najpre naiđe na kravu. • Je li, ko si ti? • Ja sam krava. • A čime se baviš, čemu služiš? • Pa ništa, jedem travu, posle me pomuzu zbog mleka, ponekad i zakolju radi mesa i tako to ... Zebra slegne ramenima i krene dalje, kad tamo svinja: • Ko si ti, šta si? • Ja sam svinja. • A čemu ti služiš? • Ja samo jedem, tove me i onda me pred kraj godine zakolju i od mene prave kobasice, čvarke i šnicle. • Bože sačuvaj - pomisli zebra i krenu dalje, pa naiđe na kokošku. • Ko si ti, majke ti? • Kokoška. • A čemu ti služiš? • Ja kljucam naokolo, ponekad snesem jaje, a ponekad mi otkinu glavu i skuvaju me, ili tako nekako. • Jaoo ludog sveta - pomisli zebra, krenu dalje i dođe do jedne štale, a u njoj konj: • Ko si pa ti sad? • Ja sam konj. • A, čemu ti služiš? • Skini pidžamu da ti pokažem!

Pita učiteljica Pericu: • Perice, kad je umro Vuk Karadžić? • Ju naopako, ja ne znam ni da je bolovao!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime. • Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini. • Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe. • A zašto bi joj ti sad menjao ime? • Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže: • Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat. Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže: • Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu. Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči: • E jebo ti pas mater!

Otišla devojka u crkvu da se ispovedi: • Oče, spavala sam sa popom iz susedne parohije, da li je to greh? • Naravno da jeste, kćeri, pa ti pripadaš ovoj parohiji.