VICOTEKA

Žali se prijateljica prijateljici:
• Eh, šta ti je život! Nekada sam uživala u seksu kada mi se muž vrati sa službenog puta ...
• A sada?
• Sada uživam kad on ode na put.

Čuo Perica od školskog druga da svi odrasli imaju tajne, a najbolji način da se od njih izvuče novac je da se kaže: 'Znam pravu istinu', - čak i kad nije tako. Naravno, Perica odluči da odmah isproba taj recept kod kuće, i obrati se mami:
• Znam pravu istinu.
Ona mu odmah da 500 dinara i kaže:
• Ni reči o ovome tvom ocu!
Zadovoljan lakom zaradom, Perica dočeka oca ispred kuće i ponovi:
• Znam pravu istinu.
Otac brzo izvadi 1.000 dinara, uz uslov, samo ni reči o ovome mami. Ohrabren, Perica pokuša isti plan i s baštovanom:
• Znam pravu istinu.
Baštovan pade na kolena, širom raširi ruke i reče:
• Sine, ... zagrli tatu!

Kada usrećiš tuđu ženu, kulturno je da ti njen muž kaže bar: Hvala! ... Nije teško biti fin.

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu:
• Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

Mujo i Fata vode ljubav, kad Fata počne sve glasnije stenjati:
• Ahhh svršiću, svrrršićuu, svrršićuuuuuu!
Mujo kad začu to, stade i zviznu joj šamarčinu.
• Ko ti je taj Svršić? Priznaaaj!

U kancelariji sedi stariji gospodin, obrijan, ispeglan, očešljan, ne naročito raspoložen i drži predavanje kolegi koji sedi preko puta njega:
• Čoveče, što se ne oženiš, vreme ti je? Pogledaj se, kakav si: podočnjaci, verovatno si bančio cele noći i jurio mlade koke, neočešljan, košulja ti izgužvana, spava ti se , malo se i osećaš na viski ... A pogledaj mene: opeglan, naspavan, kravata, odelo, sve na svom mestu, pa sad kad odem kući, čeka me ručak, novine, kafica, ženica na vratima, pa mi cvrkuće ... pa cvrkuće ... pa cvrkuće ... PA CVRKUĆE, PIČKA JOJ MATERINA, NIKAD DA STANE!

Upoznaje se plavuša sa nekim likom i on se pohvali njoj:
• Ja sam plastični hirurg!
A plavuša će na to:
• Jao, a izgledate kao pravi!

Kako je nastala atomska bomba?
• Išlo sto Piroćanaca ulicom i videli dinar, pa svi skočili na njega.

Ide Ciga preko graničnog prelaza, gura bicikl i na biciklu džak. Carinik ga pita:
• Šta imaš u tom džaku?
Ciga:
• Ništa, gospodin carinik, samo pesak!
Carinik:
• Jaoo ... mene si našao da zajebavaš!
Uze carinik nož, izbode onaj džak, kad ono stvarno samo pesak u njemu. Pusti ga carinik. Nedugo nakon toga dešava se ista scena, Ciga opet gura bicikl, na biciklu džak, opet carinik sumnja i izbode džak, ali u njemu samo pesak. Ponovi se to još nekoliko puta, i na posletku kaže carinik Cigi:
• Meni ovde ništa nije jasno! Pustiću te od sada svaki put, ali da mi kažeš šta švercuješ?
Ciga:
• Pa, kako šta, gospodin carinik, ... bicikle švercujem, šta bi drugo?!

Kako plavuša pravi džem?
• Oguli krofnu.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...