VICOTEKA

Ulazi Mujo u krevet pijan kao torba. Mujo:
• Fato, baš nam je dobro!
Fata:
• Tebi možda je, a meni je zlo od tebe!
Mujo:
• Dušo, matičar je rekao u dobru i zlu, opusti se i spavaj!
Fata:
• A rekao je i dok nas smrt ne rastavi, pa se ti opusti i spavaj!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Dolazi žena kući sva raščupana i poderane odeće:
• Pa šta se desilo? - upita zabrinuti muž.
• Znaš, imam za tebe jednu lošu i jednu dobru vest.
• Šta je loše? - upita muž.
• Znaš, ... totalno sam uništila auto.
• O Bože, pa šta onda ima dobro da mi kažeš?
• Paa, oduzeli su mi vozačku dozvolu.

Student piše roditeljima:
• Već dugo mi se ne javljate. Pošaljite mi 300 eura da znam da ste dobro!

Dolazi Mujo kod Hase i pita ga:
• Bolan, Haso, što ti dete spava gore na regalu?
A Haso će:
• Ma ispada sa kreveca dok spava, a ja ga ne čujem kad padne ...

Ljubio sam je nežno, ostala je bez daha. Skinula je puder, umro sam od straha.

Nisu svi ljudi isti, svako je budala na svoj način.

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka:
• Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge.
Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi!
Posle nekih stotinak metara još jedna:
• Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu!
Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka:
• Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom:
• Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno!
Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu:
• Pustite ljude na miru, verski fanatici!
Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče:
• Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Otvaram paštetu, ... neko zvoni na vrata, ... jebote, pa nije valjda Vučić doš`o na otvaranje?!

Jedan uobičajeni bračni dijalog:
• Draga, gde je čaj? Ne mogu da ga nađem ...
• Pa tamo gde bi i trebalo da bude, idiote. U šarenoj fioci, u plastičnoj kutiji za kafu, na kojoj piše ŠEĆER!