VICOTEKA

Dolazi baba kod doktora i žali se:
• Prala sam ruke na potoku i uštipio me rak za prst!
• Koji?
• A šta ja znam, men' svi rakovi izgledaju isto.

Dođe Haso kući i gurne ruku ispod Fatine suknje, pa je upita:
• Je li, Fato, gde su dlačice?
Fata ćuti. Opet će Haso:
• Je li, bre, Fato, gde su dlačice?!
Na to će Fata:
• Je li, Haso, jesi li ti došao da jebeš ili da štrikaš?

Umro Piroćancu otac. Otišao je da kupi ocu urnu i pita prodavca:
• Pošto vam je ova urna?
• 100 eura.
• Imate li neku jeftiniju? - pita on.
• Imam, evo ova je 50 eura.
• A pošto je ona tamo na kraju?
• To je tegla od krastavaca! Daću vam je za džabe.
• Uzeću je - odgovori Piroćanac - jer tatko je i onako voleo da gleda kroz prozor.

Sede na klupi u parku mladić i devojka. U neko doba krenu da se ljube i maze. Posle nekoliko trenutaka njegova glava se nađe u devojčinom međunožju. Ona progovara nežno:
• Marko, skini naočare, pocepaćeš mi hulahopke.
Nakon par sekundi čuje se opet devojka, ovog puta veoma besno:
• Marko! Stavi naočare ... ližeš klupu!

Vanzemaljci postoje, ali nisu ludi da dođu na planetu na kojoj živi Čak Noris ...

Već mesec dana sam na dijeti. Rezultati su neviđeni, ... niti ih vidim ja, niti iko drugi!

Uvedeno novo pravilo u bolnicama:
• Od sada za vreme porođaja, pored muža, može da bude prisutan i otac deteta.

Kupio Mujo burek za poneti. Samo što ga je probao vrati se u buregdžinicu i upita buregdžiju:
• Je li, bolan, gde ti držiš meso?
Ovaj ga zbunjeno pogleda i odgovori:
• U frižideru, a gde bi drugo ...
Mujo će na to:
• Pa stavi malo i u burek, matere ti ...

Mujo stoji pred automatom za koka-kolu, ... ubaci kovanicu i izađe jedna limenka kole. Ubaci Mujo još jednu i opet izađe limenka, ... i tako Mujo nastavi dok se jedan iz kolone koja se stvorila iza njega ne pobuni i reče:
• Oprostite gospodine, jeste li gotovi više? I mi smo žedni.
A Mujo će na to:
• Dok Mujo dobija, Mujo igra!

Šta kaže ciga ženi kada dođe sa posla?
• Ljubi brat.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...