Umreti mirno u snu

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan: • Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će: • Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično! • Koje lekove? Kako se zovu? • Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu? • Šta, ljiljani? • Ma nije, ono što se nosi i na groblje ... • Karanfili? • Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ... • Ruže? • A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Putuju vozom Mujo i neka dama. Dami se malo priprdelo, ali je smislila kako da prdne i da ostane neprimećena. Poče ona da vuče prst po prozoru, kako bi napravila zvuk prdenja. Mujo će na to: • Ženo, zvuk si podesila, ali miris nisi ...

Došao Crnogorac u Zagreb i pita: • Ko vam je ovo? Hrvat odgovori: • Ban Jelačić. A Crnogorac će: • Dobro, a koji ga ovo junak jaše?

Pitala učiteljica decu šta će biti kada odrastu: • Ja ću biti mafijaš - kaže mali Ivica. • Pobogu dete, pa zašto baš mafijaš? • Mafijaši su najjači, imaju puno para, vole ih žene, voze dobre automobile ... Baš kao onaj najnoviji model dole što je parkiran. Javlja se mali Toma i kaže: • Ja ću biti političar ... Predsednik države! • Ajde, to je već lepše, ali zašto bi baš u politiku Tomo? • I oni imaju puno para, niko im ništa ne može, čuvaju ih telohranitelji, imaju vile na obali reke i velike stanove, voze se u dobrim automobilima ... Baš kao onaj najnoviji model što je dole parkiran ... • A šta bi ti voleo da budeš? - upita učiteljica malog Pericu. • Ja želim da budem dlakav po ceeelom telu! • Bože Perice ... Pa zašto baš dlakav, od čega ćeš živeti, u cirkusu ćeš možda da nastupaš?! • Vidite učiteljice, moja sestra je dlakava samo malo između nogu, a ono dole je njen Mercedes!

Razgovaraju na dasci čekić i ekser: • Dobar si ti, mali - reče čekić ekseru i pri tom ga lupnu po glavi.

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan: • Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita: • Ko je to bio u ovo doba noći? • Ma neka pijandura traži da ga poguram! • Pa jesi li mu pomogao? • Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla! • Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući! Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak: • Alo, gde si, jesi tu? • Jesam - prodere se i pijanac. • Treba li da te poguram? • Treba, hvala! • A gde si? • Evo me na ljuljašci.

Kako se Crnogorac moli u avionu? • Dragi Bože, koji jesi, ako mi se nešto desi, molim Ti se, Ti udesi – da ja padnem stjuardesi!

Mali Perica pita tatu: • Ćale, jesam li ja usvojen? • Jesi, sine, al' su te vratili ...

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom: • Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno! Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu: • Pustite ljude na miru, verski fanatici! Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče: • Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

I gde su mi one pare što su mi moji čuvali da ne izgubim dok sam bio mali? ... Gde?