VICOTEKA

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.

Plavuša radi u restoranu kao konobarica. Zazvoni telefon:
• Hteo bih za večeras da naručim sto za osam osoba.
Plavuša će na to:
• Opet vi! Već sam vam pet puta rekla da ne prodajemo namještaj!

Jorgovanka zove komšinicu preko plota:
• Zorice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Dođe mali crnac u obdanište. Pita ga vaspitačica:
• Voliš li ti belu decu?
A dete odgovori:
• Ja sam dobro dete i ne biram, jedem sve ...

Perica priča Stevici:
• Moj deda je 1941. skinuo nemačkog pilota vilom za seno!
• Sa neba? - iznenadi se Stevica.
• Ma, jok bre, ... sa babe ...

Savet mog dede:
• Ako te devojka prevari, neka padne seks pomirenja. Na kraju ostavi novac na krevetu i izađi kao gospodin.

Ide plavuša ulicom i naiđe na neku ženu, pa joj se obrati:
• E, gde si, Tanja, dugo se nismo videle ...
Na to će žena:
• Izvinite, ali ja nisam Tanja.
A plavuša će:
• Ju! Čak si i ime promenila!

Šta, posle ručka, Švarceneger kaže ženi?
• Astal da blista, bejbi!

Pričaju dve plavuše i kaže jedna drugoj:
• Jel' znaš da doček nove godine pada u petak?
• Samo da nije trinaesti! - zabrinuto će druga.

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica:
• Mama je bolesna, otišla sam kod nje.
On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica:
• Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj.
Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu:
• Sanjaj o meni.
Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu:
• Kuda? Kuda?