Ako hoćeš da pomogneš

Ide Mujo ulicom, i ugleda kamion koji ide bez vozača. Nije se dao zbuniti, brzo uskoči u kamion i povuče ručnu. Tad začu Hasin glas iza sebe: • Jarane, ako već hoćeš da pomogneš, bolje dođi iza i guraj kao ja!

Pita Mujo Hasu: • Znaš li ti, Haso, zašto majmuna drže u neizvesnosti? • Ne znam, bolan. • E, reći ću ti sutra!

Idu slon i miš preko visećeg mosta. Puče lijana, rasturi se most i oni padoše u reku. Dok su se izvlačili na obalu, miš će ljutito: • Pa jesam li ti rekao, budalo, da prelazimo jedan po jedan!

Mujo se uveče vraća s posla. Na stolu ga čeka ženina ceduljica: • Mama je bolesna, otišla sam kod nje. On uzdahne i krene ka frižideru da uzme nešto za jelo, a na frižideru ceduljica: • Hrana je pripremljena, u frižideru je, samo je podgrej u mikrotalasnoj. Rečeno – učinjeno. Posle večere razmišlja Mujo šta će, kad na krevetu spavaće sobe nađe ceduljicu: • Sanjaj o meni. Muji dosade ceduljice, obuče se i kad poče da obuva cipelu, nađe i u njoj ceduljicu: • Kuda? Kuda?

• Radiš li ti nešto? • Da, ja sam “personal assistant of the executive technical head manager”! • `Ajde, kaži ti to po naški. • Dodajem alat majstoru ...

Skinula baba gaće i raširila noge pred dedom, a deda kaže: • Skupi baba te noge, sakrij to groblje! A baba će njemu: • E moj deda, u moje groblje možda još neko i zađe, a tvog mrtvaca iz groba niko dići neće!

Uhvatili Fatu trudovi. Pošto je bilo prekasno da je voze u bolnicu, zovu doktora da dođe kući. Stiže doktor sav zadihan i pita: • Gde je Fata? • Evo je u sobi - sav uzbuđen će Mujo. Doktor uđe u sobu i zatvori vrata. Nakon pet minuta ih otvori i vikne Muji: • Imate li kakav nož? Mujo sav pretrnu, al' šta će, ode po nož i da ga doktoru. Nakon pet minuta opet se otvaraju vrata: • Imate li možda kakvu polugu? - upita uznemireno doktor. Muji želudac u grlu, ali otrči i donese doktoru polugu. Za koji minut se ponovo pojavi doktor na vratima: • A da nemate možda sekiru? • Jao, čoveče, govori šta mi je sa Fatom! - povika Mujo uznemireno. • Ma bolan Mujo, Fata je dobro, samo ne mogu da otvorim torbu!

Ako misliš da nikoga na ovom svetu nije briga da li si uopšte živ, ... samo preskoči da uplatiš jednu ratu kredita.

Posle jako dugo vremena u manastiru, pita monah igumana: • Oče, jako sam dugo ovde, pa sam hteo da pitam, da li bih mogao, ono, znate već na šta mislim ... ? • Naravno, sine, u uglu ti je bure sa rupom, pa uživaj do mile volje! Mladi monah obavi posao, a pošto mu se jako svidelo, kasnije ode opet do igumana i ponovo ga upita: • Oče, da li bih mogao i sutra ono, znate već na šta mislim ... ? • Sine, naravno da možeš, i to svakim danom osim petkom! • A što ne može petkom? • Pa sine, petkom si ti u buretu!

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka: • Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge. Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka: • Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi! Posle nekih stotinak metara još jedna: • Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu! Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka: • Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog: • Je li, kako te služi ona stvar? • Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe? • E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.