Toliko je sve poskupelo

Toliko je sve poskupelo, da ću i električne cigarete morati da pušim samo kada je jeftinija tarifa za struju.

Ugledavši izgrebano lice i modricu na oku, Pera upita prijatelja: • Šta ti je to, odakle ti te modrice? • Ma ćuti, ne pitaj, borio sam se za čast jedne dame! • Stvarno, i ... šta se desilo? • Pa, ... uspela je da je sačuva!

Pita učiteljica malog Cigu: • Ti se kupaš. Koje je to vreme? Ciga: • Nepostojeće!

Prolazi Zemunac pored prosjaka, i on mu onako jadan pruža ruku i kaže: • Brate, nisam jeo tri dana ... A Zemunac mu odgovara: • Moraš, brate, makar na silu!

Idu slon i miš preko visećeg mosta. Puče lijana, rasturi se most i oni padoše u reku. Dok su se izvlačili na obalu, miš će ljutito: • Pa jesam li ti rekao, budalo, da prelazimo jedan po jedan!

Menjam zdravstvenu za štednu knjižicu. Šifra: Zdravlje je najveće bogatstvo.

Smučilo se dedi da gleda kako njegov 18-godišnji unuk stalno sedi za kompjuterom pa mu priđe i reče: • E, kada sam bio tvojih godina, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i otišli bez plaćanja! Malom se ta ideja jako dopala. Vrati se on za dve nedelje sav modar i pretučen, zamotane glave, pa ga deda upita: • Kog si vraga to radio? • Tja, isto kao ti, išao sam s prijateljima u Trst, upali smo u prvi bordel, sve im pojeli, sve popili, isprobali sve kurve, konobaru popišali šank i kad smo hteli da odemo bez plaćanja, upadoše tri gorile i ubiše boga u nama! • Pa dobro, sa kim si to išao u Trst? – upita deda. • Sa KonTiki-jem – odgovori dečko – a ti? • Pa, sa partizanima.

Dozvoliću ti da mi skineš majicu ..., pantalone ..., i gaćice ... Ali te molim da ostaviš štipaljke na žici!

• Gde ideš to baba? • Idem do groblja sine. • A, je l' se vraćaš?

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Pitali Cigu: • Cigo, za koga ćeš da glasaš? A Ciga odgovara: • Za Miloševića, on mi je najdobar! • Pa, ne možeš za Miloševića, jer on nije u zemlji. • Onda ću za Đinđića, on je u zemlji!