Kurton u ogledalu

Šta kaže kurton kada se ujutru pogleda u ogledalu? • Koji li ću kurac danas da obučem?!

Policajac kaže kolegi: • Čitav vikend sam proveo uz kanal Dunav-Tisa-Dunav. • Ja taj kanal nemam na kablovskoj - odgovori ovaj!

Kada žena kaže: Molim? - to ne znači da nije dobro čula, već ti daje šansu da se pokaješ za to što si rekao!

Srela se dva čoveka na nebu: • Od čega si ti umro? • Od zime! • A ti? • Od sreće! • Kako to – od sreće?! • Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem. • E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

Zašto je Hitler umro? • Stigao mu je račun za gas.

Pita policajac kolegu u kafani: • Vidim da ti je čaša prazna, hoćeš još jednu? • A šta posle da radim sa dve prazne čaše? - odgovori drugi.

Žena razgovara sa prijateljicom: • Vara me muž. • Pička mu materina - opsova prijateljica. • Probušila sam mu sve kondome - reče zadovoljno žena. • Pička ti materina - odbrusi prijateljica.

Pita učiteljica učenike: • Ko od vas, deco, zna najbolje da imitira vuka? Javlja se Perica: • Moj deda, učiteljice. Učiteljica pita Pericu: • Je l’ hoćeš sutra da dovedeš dedu u školu? • Pa hoću, učiteljice. Ode Perica kući i kže dedi: • Rekla ti učiteljica da sutra dođeš sa mnom u školu. I deda pođe. Kad su došli u školu, učiteljica reče dedi: • Perica nam je rekao da mnogo lepo imitirate vuka. Deda se brani da ne zna. Učiteljica upita Pericu zašto laže, a Perica će: • Ma ne lažem uciteljice, Vi ste ga loše pitali. Je li deda, kada si zadnji put kresnuo babu? A deda će: • Aaaauuuuuuuuuuuu ...

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Fata čeprka po Mujinom telefonu pa ga pita: • Ko ti je ovaj Huso limar u telefonu? Mujo odgovara: • Ma, ne znaš je ti!

Vozi se tip motorom, i slučajno spiči vrapca u letu. Bilo mu je žao, stao je i video da je vrabac još živ. Ponese ga kući i stavi u kavez sa malo vode i hleba. Par sati kasnije, kad se vrabac probudio, pogledao je oko sebe i počeo je da razmišlja: • Rešetke, hleb, voda, ... ubio sam motociklistu!