VICOTEKA

Direktor kaže sekretarici:
• Jeco, vidim da si dala otkaz?
• Da, dala sam.
• Zar misliš da će ti biti bolje u novoj firmi?
• Pa, sad, ... ne znam da li će biti bolje, ali sigurna sam da će biti češće - odgovori sekretarica!

Sedeli Crnogorac i Srbin. Vidi Srbin da ovaj sve radi polako i bez žurbe: pije vodu, uzima čašu, ... Pa reče:
• Je l' ima nešto što ti radiš brzo?
Na to će Crnogorac:
• Ima, brzo se zamaram!

Lovac opazi medveda, nanišani i ... BANG! ... i promaši! Dolazi meda, pogleda ga:
• Reci sad šta da ti radim? Da te ubijem ili da te jebem?
• Pa, bolje me jebi, bar ću ostati živ.
Izjebe ga meda, okrene se, krene kad ... BANG! ... Lovac opet promašio.
• Pa, šta ćemo sad!?
• Pa, jebi me!
Meda ga opet pojebe, pa krene tri koraka, kad opet ... BANG! Promašaj! Meda sav iznerviran vrati se:
• Pa dobro, jesi li ti lovac ili peder?

Ode Mujo na more i uspe mu da zavede plavokosu strankinju i odvede je u hotel. Krene sa predigrom, pa na glavni deo, i posle dva sata završi posao. Pošto je znao malo engleski, pita je:
• You finish?
• No - odgovara ona.
Šta će Mujo, krene opet da je obrađuje, smišljajući usput nove poze. Posle tri sata, sav znojav, upita je:
• You finish?
• No - opet će ona.
Mujo u neverici, ali ne želeći da osramoti svoje Bosance, poslednjim atomima snage krene opet u akciju. Posle četiri sata, sav iscrpljen i bez daha, prošaputa:
• You ... you finish?
• No... I’m Swedish!

Momak i devojka u krevetu:
• Pa, počni već jednom, život je kraći nego što misliš - reče devojka.
• Pa, primakni se malo bliže, i on je kraći nego što misliš - odgovori momak.

Sastali se jednog dana Mujo i Haso i pričali o svojim ženama.
• Moja žena je pevačica - kaže Mujo - a tvoja?
• Moja je muzičarka.
• A koji instrument svira?
• Ne svira ona nijedan instrument, ona muze krave!

Šta dobijete kada ukrstite muvu i slona?
• Nobelovu nagradu.

Nikada nisam smeo da dovedem devojku kući. Prvo zbog roditelja, a posle zbog žene.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Pita ekipa RTS-a cigu:
• Da li vam je bilo dobro za vreme Slobodana Miloševića?
• Pa, bilo je dobro ... Odem sa ženu u market, uzem salamu, 'leba, mleko za decu, sok frutela ...
• A kako vam je sada?
• Pa kako će da bude, ... kamera 'vamo, kamera tamo ...

Kakve sam sreće, meni bi i da sam matičar, svaka rekla NE!