VICOTEKA

Koja je definicija Lovačkog društva?
• To je naoružana skupina pijanih ljudi koja kroz šumu ide u kafanu.

Zašto mrtvaci ne mogu da igraju fudbal?
• Zato što ne mogu da naprave "živi zid"!

Došao ciga kod doktora:
• Gospodin doktor, ova moja ciganka nešto nije zadovoljna kad se jebemo ...
• Što nije zadovoljna?
• Ne znam, gospodin doktor, nešto joj ne valja ...
• Pa, moraćeš nešto da promeniš u načinu na koji vodite ljubav.
• Šta da promenim, gospodin doktor?
• Pa probaj, na primer, da upališ svetlo dok to radite.
Sutradan:
• Je l’ sad bolje?
• Bolje, gospodin doktor ...
• Je l’ žena zadovoljna?
• Zadovoljna žena, al’ tek deca da vidiš što uživaju ...

Fata se vraća kući kasno uveče, a Mujo je odmah dočeka urlanjem još sa vrata:
• Fato, bona, gdje si ti do sada!?
Fata se izvlači:
• Ma, bjež', bolan, zaustavio me policajac ...
Mujo upita:
• A što te zaustavio?
Fata mirno odgovori:
• Pa, voz'la sam prebrzo ...
Mujo se opet naljuti:
• I dobro, kol'ku ti je kaznu opalio?
Fata slegnu ramenima:
• Tri puta ...

Tri dečaka pričaju čiji je otac najbrži. Jedan kaže:
• Moj otac je fudbaler, ali je tako brz, da kada šutne loptu na gol sa 11 metara, otrči i sam je uhvati.
Drugi kaže:
• Moj otac je još brži, on baci kamen sa brda i strči dole pa ga uhvati.
Treći kaže:
• Moj otac je najbrži. On radi u opštini do tri sata, a već u pola tri je kod kuće!

Pita gost konobara:
• Izvinite, da li napolju pada kiša?
• Ne znam, nije moj rejon!

Mujo zalegao na travu u dvorištu ispred kuće i igra poker sa svojim psom. Svrati do njega Haso i malo kibicuje sa strane, pa kaže:
• Mujo, bolan, pravo dobro igra ovo tvoje pašče!
Mujo se nasmija i odgovori:
• E moj Haso, ne igra on baš tako dobro ...
Haso zbunjeno upita:
• Kako bolan, misliš ne igra dobro?
Mujo veselo odgovori:
• Kad god ima dobre karte, maše repom od sreće.

Negde na ulici, razgovaraju muž i žena. Žena kaže:
• Majke ti, pogledaj onu pijanduru!
• A, ko ti je taj? - upita muž.
• Pre jedno deset godina me je zaprosio i odbila sam ga.
• O Bože, pa on još slavi! - odbrusi muž.

Kamila može sedam dana da radi i ne pije ništa, a ja mogu sedam dana da pijem i ne radim ništa.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Za vreme bivše Jugoslavije pita učiteljica Pericu:
• Perice, ko je najveći ratnik za koga si ikada čuo?
Perica odgovori:
• Josip Broz Tito.
• Sedi, pet! Perica sedne i krišom izvuče ispod klupe jednu sliku, pogleda je i šapne:
• Izvini, Rambo, ali karijera je karijera.