VICOTEKA

Pita Mujo Fatu:
• Bona Fato, kako ono da je kod Hase kosa onako gusta i sjajna?
• Pa on kosu maže jajima - objašnjava Fata.
• Vidi ti njega! Nisam znao da je takav akrobata - začudi se Mujo.

U parku iza žbuna, dok je čovek u žurbi zakopčavao pantalone i trudio se da što pre napusti mesto, kulturna muva pita drugu muvu:
• Izvinite, da li je ova stolica slobodna?

Šta devojke moraju znati pre veze sa starijim muškarcem?
• Reanimaciju?

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Pobegl Mujo i Haso iz zatvora i još im samo preostaje da preskoče neku ogradu. Međutim, tuda prolazi policajac i njih dvojica trk iza dva grma. Policajac čuo neko šuškanje pa se prodera:
• Ko je iza prvog grma?
• Mijau - mjauknu Mujo!
• Ko je iza drugog grma? - upita policajac.
• Isto mačka! - odgovori Haso.

Prvi put u životu držim sve konce u svojim rukama. ... Nastaviću sa heklanjem.

Na kraju školske godine pita majka Pericu:
• Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine?
• Osećao sam se kao general.
• Kako to, kao general?
• Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sudija pita optuženog kog su uhvatili u krađi:
• Jeste li oženjeni?
• Nisam i nikada neću biti!
Sudija će na to:
• Ne mogu da verujem, tako pametan, a ipak krade!

Ulazi pijan čovek u taksi i kaže vozaču:
• Vo o ... vozi me pravo kući.
• Da li biste mogli da budete malo precizniji?
• Da, na ... naravno, ... u spavaću sobu.

Zašto se plavuši svakog dana ispune sve želje?
• Zato što ima zlatnu ribicu.