VICOTEKA

Raspravljali se Mujo i Amerikanac ko bolje čuje. Kaže Amerikanac:
• Ja jedne večeri zaspao i probudi me neki zvuk u garaži. Siđem dole, pogledam pod auto i čujem kako mi korozija nadgriza motor!
Kaže Mujo:
• Mene jedne večeri probudi nešto u ormaru. Ustanem i otvorim ormar, kad čujem kako mi kaput izlazi iz mode!

Razgovaraju dva prijatelja:
• U kom mesecu žene najmanje pričaju?
• U februaru.
• Zašto?
• Pa, ima samo 28 dana!

Nisu svi iste sreće, ... nekog u kafani pogodi pesma, a nekog flaša ...

Sretnu se dva drugara na autobuskoj stanici. Prvi pita drugog:
• Šta ima jarane, jesi li se oženio?
• Nisam još. - odgovara drugi.
• Pa šta čekaš? - upita prvi.
• Autobus. - odgovori drugi.

Kupio Mujo burek za poneti. Samo što ga je probao vrati se u buregdžinicu i upita buregdžiju:
• Je li, bolan, gde ti držiš meso?
Ovaj ga zbunjeno pogleda i odgovori:
• U frižideru, a gde bi drugo ...
Mujo će na to:
• Pa stavi malo i u burek, matere ti ...

Iza svakog uspešnog vegana stoji razočarana baba.

Mujo vodi ljubav s Meksikankom. Iznenada uđe Fata i vikne:
• Mujo, šta to radiš?!
A Mujo odgovori:
• Karamba!

Učiteljica pita Pericu:
• Perice, koliko znaš o Platonu?
Perica:
• Isto koliko i Platon o meni.

Prolazi čovek kroz bolnički hodnik i ugleda kako dva doktora tuku pacijenta:
• Šta je ljudi pobogu, zašto bijete čoveka?
• Tri meseca ga lečimo od žutice, a tek danas nam je rekao da je Kinez!

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu:
• Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...