Kamera vamo, kamera tamo

Pita ekipa RTS-a cigu: • Da li vam je bilo dobro za vreme Slobodana Miloševića? • Pa, bilo je dobro ... Odem sa ženu u market, uzem salamu, 'leba, mleko za decu, sok frutela ... • A kako vam je sada? • Pa kako će da bude, ... kamera 'vamo, kamera tamo ...

Američki biznismen koji boravi u Moskvi vodi svoj dnevnik i ovako zapisuje: 1. dan: Danas sam pio sa Rusima - za malo nisam umro. 2. dan: Danas sam pio sa Srbima - bolje da sam juče umro.

Neposredno posle venčanja mladoženja, neiskusan u ljubavi, zamoli ujaka da mu telefonom pomaže prve bračne noći pošto ne zna šta da radi. Ujak se složi. Uveče nazove on ujaka. • Šta treba da radim? • Sada pusti neku laganu muziku i večerajte. On to uradi. Posle pola sata pozove opet: • Šta sad? • Sada priguši svetla i plešite malo. On to uradi. • Šta sada? • Sada obrati pažnju: stavi najistureniji deo tela tamo gde ona piški. Prođe sat, dva, a mladoženja se ne javlja. Najzad ujak odluči da pozove. Javlja se mlada. • Daj mi, molim te, sestrića. • Ne može trenutno da se javi, zaglavio je nogu u WC šolji!

Dolazi baba kod doktora i žali se: • Prala sam ruke na potoku i uštipio me rak za prst! • Koji? • A šta ja znam, men' svi rakovi izgledaju isto.

Koja je definicija Lovačkog društva? • To je naoružana skupina pijanih ljudi koja kroz šumu ide u kafanu.

• Ćale, zašto se seka zove Sofija? • Pa zato što smo je napravili u Sofiji, u Bugarskoj. • Aaaha, hvala! • Nema na čemu, Stefan Braune!

• Pokušavam da te zaboravim, ... ne zovi me više. • Pa ti si mene zvao, a ne ja tebe. • Pa šta, nemoj da se javljaš!

Voze se dva komarca na motoru. Odjednom onaj od pozadi viknu: • Staaaaniiiiii! • Šta je? • Upala mi muva u oko!

Piroćanac priča drugu u školi: • Deda se razboleo, pa ga ostavili u bolnici. On išao redom od kreveta do kreveta i isključivao ljude sa aparata, da ne stigne veliki račun za struju!

Najnovije saopštenje Kriznog štaba za borbu protiv ptičjeg gripa: • U slučaju da dođe do pandemije, čuvajte se penzionera, jer oni u pantalonama kriju mrtvu patku!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...