VICOTEKA

Pita ekipa RTS-a cigu:
• Da li vam je bilo dobro za vreme Slobodana Miloševića?
• Pa, bilo je dobro ... Odem sa ženu u market, uzem salamu, 'leba, mleko za decu, sok frutela ...
• A kako vam je sada?
• Pa kako će da bude, ... kamera 'vamo, kamera tamo ...

Fata se naveče pred televizorom počne umiljavati Muji i šapne mu na uho:
• Mujo moj ... moram t’ reć’ nešto ... uskoro nas više neće biti samo dvoje u kući ... biće nas troje!
Mujo oduševljeno pogleda u Fatin trbuh i reče:
• Jao, Fato, mašala ... de da te poljubim! Kako znaš?
Fata još tiše reče:
• Nazvala me mater jutros i rekla da nam dolazi u goste.

Juri Mujo 200 kilometara na sat sa plavušom u automobilu i ona viče:
• Nemoj, Mujo, smanji, molim te! Ako poginemo, stara će mi srati!

Razgovaraju Hrvatica i Srpkinja o poklonu za Dan žena. Hrvatica se hvali:
• Ja sam dobila zlatan sat, zlatne naušnice i zlatni prsten, ma sve zlatno ...
Srpkinja:
• Ma, ja sam dobila kurac ...
Hrvatica:
• Kak' prost narod, a tak' krasan poklon!

Ima toliko ljudi na svetu koji ovce nisu ni videli, ali ih ništa ne sprečava da se ponašaju kao čobani.

Pričaju dve žene i jedna kaže:
• Ja sam, kad sam bila mala, držala bubamaru i pitala je: Bubamaro, bubamaro, pokaži mi put gde ću se udati? - i bubamara odleti na stranu gde sam se udala.
Druga će na to:
• Ja kad sam pitala bubamaru, ona se okrenula na leđa, digla noge i krepala!

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.

• Hajde Perice, pozdravi čiku! Kako se ono kaže kad gosti odlaze?
• Kaže se: Hvala Bogu!

Kako plavuša pravi pekmez?
• Tako što ljušti krofne!

Kakva je razlika između soje i vibratora?
• Nikakva, i soja i vibrator zamenjuju meso!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...