VICOTEKA

Otišao Piroćanac kod brata u Beograd i igraju playstation. Ujutru majka kaže:
• Ajde deco doručak.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Posle nekog vremena opet majka:
• Ajde deco ručak.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Uveče majka:
• Ajde deco večera.
Beograđanin:
• Nema frke, kevo, nema frke.
Piroćanac:
• Aj mi da jedemo, a Frka kad dođe će jede sam.

Hrabri kontrolor Bus-Plusa prilazi dvometrašu od 150 kg i pita ga:
• Dobar dan, da li imate kartu?
Momak osorito odgovara:
• Ne!
Kontrolor će ljubazno:
• Ok, sići ću ja na sledećoj ...

• Gotovo je, ostavljam te!
• Zašto, bre?
• Ti si zavisnik od pokera!
• Blefiraš!

Prolaze Mujo i Haso pored kafića u kom je upravo izbila tučnjava.
• Idem vidjet kakva je to gužva tamo - kaže Mujo.
Vrati se za par minuta razbijenog nosa, a Haso ga pita:
• I, kakva je to gužva?
• Ma kakvi, nema uopće gužve, odmah si na redu - odgovori Mujo.

Kaže Mujo Sulji:
• Spavao sam ti sa ženom.
A Suljo će njemu:
• Ja sa tvojom nisam oka sklopio.

Oduševljena devojka pita dečka:
• Da li je istina da radiš za televiziju?
• Da, ostale su mi još četiri rate.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla:
• Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite!
• Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete?
• Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla.
• Koje vam je zanimanje?
• Automehaničar.
• Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti.
• Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina!
• Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Razgovaraju dva prijatelja:
• Čoveče, ne mogu da spavam, dugujem na deset mesta.
• Ja, od kako sam uzeo kredit, spavam kao beba – reče ovaj drugi.
• Pa kako čoveče? – upita prvi.
• Budim se na svakih sat vremena i plačem.

Ujutru, kada ustanem, popijem jedan bromazepam i čitavog dana imam erekciju srednjeg prsta.

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan:
• Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita:
• Ko je to bio u ovo doba noći?
• Ma neka pijandura traži da ga poguram!
• Pa jesi li mu pomogao?
• Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla!
• Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona  dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući!
Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak:
• Alo, gde si, jesi tu?
• Jesam -  prodere se i pijanac.
• Treba li da te poguram?
• Treba, hvala!
• A gde si?
• Evo me na ljuljašci.

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega:
• Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele.
Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže:
• Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!