Nikada nisam smeo

Nikada nisam smeo da dovedem devojku kući. Prvo zbog roditelja, a posle zbog žene.

• Da li ste sigurni da želite ove fotografije za dokumenta? Izgledate pijano na njima! • Da, želim takve, jer ću tako izgledati kada me policija zaustavi!

Ćerka odluči da upozna roditelje sa svojim dečkom na večeri. U jednom trenutku, k’o iz topa, otac pita dečka: • Je li klipane, osim što uništavaš život moje ćerkice, čime se još baviš? • Ah, ničim, živim od danas do sutra, od kafane do kafane, zajebavam se i tako ... Tada će majka: • Pa hvala Bogu, tako će i naša ćerka imati vremena da nađe drugog. Na to će ćerka: • Neću imati vremena, mama, trudna sam.

Zašto Piroćanac pali testeru kada kolje svinju? • Da komšija ne čuje svinju.

Smrt kada dođe po šalterušu, vrati se nazad po još jedan papir.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Danas radnici istovaraju neku robu iz kamiona, ja stanem kraj njih i zapalim cigaru, ko ga jebe, ... neka narod misli da sam im šef!

Jednog jutra u gradski autobus ulazi čovek koji sav smrdi na alkohol i seda na sedište pored sveštenika. Kravata mu umrljana od hrane, lice umrljano ženskom šminkom, a iz džepa mu viri poluprazna flaša votke. Čovek otvori novine i poče da ih čita ... Posle pet minuta, spusti novine i upita sveštenika: • Svešteniče, recite mi šta uzrokuje artritis? Sveštenik pogleda čoveka, pa mu reče: • Sine moj, uzrok artritisa leži u raskalašnom životu, u druženju sa prostitutkama i ljudima sumnjivog morala, u neprekidnom ispijanju alkohola, u nemoralu prema bližnjima, ali i iz manjka lične higijene ... Čovek začuđeno pogleda sveštenika, i promrmlja sebi u bradu: • Neka sam proklet, hmmmmm ... - i ponovo podiže novine i nastavi da ih čita. Sveštenik se pokaja što je bio tako oštar na rečima i poče da se izvinjava čoveku: • Strašno mi je žao, nisam smeo da Vas ovako oštro iskritikujem ... Nego, recite mi, koliko dugo bolujete od artritisa? Čovek zbunjeno pogleda sveštenika i reče: • Svešteniče, ja nemam artritis, ... nego piše u novinama da ga Papa ima.

Ili odeš preko i sanjaš rodno mesto, ili ostaneš i sanjaš radno mesto!

Pita učiteljica Pericu: • Sa koliko nula se piše milion? • Sa šest! - odgovori Perica. • A pola miliona? • Pa, sa tri!

Šeta čovek malo dete parkom. Dete počne da plače i plače ... a čovek na to krene mirnim, brižnim glasom: • Smiri se Pero, smiri se Pero ... Priđe mu jedna žena i kaže: • Ah, vi ste baš jedan brižan otac! A koliko godina ima mali Pero? A čovek će na to: • Ne, ja se zovem Pero.