VICOTEKA

Nikada nisam smeo da dovedem devojku kući. Prvo zbog roditelja, a posle zbog žene.

Ulazi Mujo u pekaru:
• Ima li bureka?
• Nema.
• A, ima li piroški?
• Nema.
• Ima li barem, jogurta?
• Nema.
• A šta ima?
• Pa eto, ... radi se.

Pozvala učiteljica Peričinog oca u školu.
• Mali Perica je problem u školi, ništa ne uči, ometa nastavu, tuče se, pije, puši, ...
Kaže otac učiteljici:
• Razbiću ga k'o beba zvečku kad dođem kući.
• Nemojte tako, to treba pedagoški ...
Dođe otac kući:
• Perice, dođi ovamo!
Perica sav preplašen, prilazi:
• Sine, šta pušiš?
• Ništa ćale!
• Nemoj da te dohvatim. Šta to pušiš?
• Drinu, ma ... šta mi padne pod ruke.
• Mileva! Daj malom novac, nek’ kupi sebi Marlboro!
Mileva se nećka, ali daje.
• Sine, šta piješ?
• Ništa ćale, ... ma rakiju, šta dohvatim.
• Mileva! Daj malom novac, nek’ kupi sebi whiskey!
• Sine, šta čitaš?
• Stripove ćale, erotiku, ako se nađe, ...
• Mileva! Daj malom novac, nek’ kupi sebi Playboy.
Puši Perica Marlboro, pije whiskey, okreće duplericu ...:
• Vauuuuu, ćaleee, ko ovo guzi?
• Odlikaši sine, odlikaši!

Psihijatar možda i može da pomogne, ali je psovanje jeftinije.

Kapetan broda pita putnika:
• Jeste li se držali mojih uputstava za vreme nevremena?
• Ne, držao sam se za ogradu na palubi.

• Halo, dragi, ... je l' me voliš?
• Na sastanku sam, kupi slobodno!

Perica je u prvom razredu osnovne. Učiteljica im objašnjava kako deca dolaze na svet. Nakon predavanja Perica digne ruku da nešto upita:
• Da li moja baba može da ima decu?
• Ne, Perice, ona je prestara za to.
• Da li moja mama može da rodi?
• Može.
• Da li Marica što sedi iza mene može da ima decu?
• Ne još, Perice, ona još nije zrela. Moći će tek za nekoliko godina.
Perica se okrete ka Marici i reče:
• Jesam li ti rekao, glupačo, da nemaš čega da se bojiš!

Učiteljica uči đake šta je to lopov. Pita ona Pericu:
• Perice, šta sam ja ako ti zavučem ruku u džep i izvučem pet dinara?
A Perica će na to:
• Pa, ... mađioničar!

Chuck Norris je samo jednom pogrešio, i to kada je mislio da je pogrešio.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

• Kolege se na Vas žale da se ponašate u firmi kao da ste sam Bog!
• Pa, ... ja to i jesam!
• A kako ste došli do toga?
• Jednostavno, ... kada sam počeo da mu se molim, shvatio sam da pričam sam sa sobom.