VICOTEKA

Hvalio se Amerikanac Bosancu kako ima ranč koji je toliko veliki da ne može tri dana da ga obiđe autom.
• Imao sam i ja taki auto, pa sam ga prodao - odgovori Bosanac.

Čovek imao pripitomljenog majmuna i često ga izvodio u šetnju, a ponekad u kafanu gde su ga gledali radoznali ljudi. Jednog dana čovek je ušao sa majmunom u kafanu, seo za sto, poručio piće, a majmunu dao kesu kikirija. Majmun počeo da jede kikiriki, ali pre nego što stavi zrno u usta stavi ga sebi u zadnjicu, zatim izvadi i onda pojede. Jedan od radoznalih upita čoveka:
• Šta radi ovaj majmun sa kikirikijem?
• Opametio se otkad je progutao loptu od bilijara. Sad ne jede ništa dok ne proveri da li jelo može da mu prođe kroz zadnjicu.

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

• Halo, policija, moj komšija valja travu!
• A koliko je paketić?
• Hiljadarka.
• Skupo, ne kupuj od njega!

Dolazi Piroćanac kući i zatekne ženu u krevetu sa komšijom. Istog trenutka uzme pušku i ubije ih oboje. Posle nekog vremena sude Piroćancu. Kaže mu sudija:
• Pa dobro, razumem da nisi mogao da oprostiš prevaru, ali što ubi ljude?
• To što me žena prevarila, to bih i oprostio, 'al što klima bila na trojku, to ne mogu da oprostim.

I ovu noć ću prespavati u tuđem krevetu, ... ne zato što sam neki jebač, nego sam podstanar.

Stari farmer napisao je pismo svom sinu, koji je nevin završio u zatvoru:
• Ove godine ne mogu da zasadim krompir. Zemlja je jako tvrda i nemam snage da kopam. Znam da bi mi ti pomogao da si ovde.
Sin je odgovorio:
• Budalo, ne kopaj zemlju. Ispod sam zakopao oružje!
Policija je, pre slanja, pročitala pismo i sledećeg dana raskopala zemlju, ali ništa nije pronašla. Sin je ponovo pisao ocu:
• Zasadi sada krompir, oče. Ove je najviše što sam mogao da uradim odavde.

Pouka: Kada ima želje, ima i načina!

Najradosniji praznik među zaposlenima je "Plata". To je praznik koji okuplja radnike, miri zavađene i pokazuje kakvi svi dani treba da nam budu – puni sloge i entuzijazma. To je dan praštanja i vraćanja dugova.
Kolege se tog dana pozdravljaju rečima "Legla je!" a otpozdravlja im se "Vaistinu je legla!".
Zvuci SMS poruka kojima banke obaveštavaju o uplati, takozvane Blagovesti, doprinose širenju veselja po kolektivu.
Slavi se dva dana i obično je to prvi mrsni dan nakon podužeg posta.

Na velikom takmičenju, bacač koplja kaže svom kolegi:
• Danas se moram jako potruditi, u publici je i moja tašta.
Kolega odgovara:
• Čoveče, to je preko sto metara, teško da ćeš je pogoditi!

Pita ekipa RTS-a cigu:
• Da li vam je bilo dobro za vreme Slobodana Miloševića?
• Pa, bilo je dobro ... Odem sa ženu u market, uzem salamu, 'leba, mleko za decu, sok frutela ...
• A kako vam je sada?
• Pa kako će da bude, ... kamera 'vamo, kamera tamo ...

Dobio Mujo nov stan, pa se hvali Hasi:
• Ću lepote, prostora, ... imam sad ja svoju sobu, a Fata svoju, ne moram je više slušat' kako hrče ...
• Ma dobro, a one stvari?
• A to, ... pa samo zviznem kad mi dođe i ona već na vratima.
• A šta kad njoj dođe?
• Eee, ... onda ona otvori vrata pa kaže: Mujo, jesi l' zviždao ti il' komšija Suljo?