VICOTEKA

Leži Mujo na samrtnoj postelji, Fata plače kraj uzglavlja i drži ga za ruku. Mujo je upita:
• Fato, hoćeš li mi ispuniti poslednju želju?
Fata zajeca i reče:
• Hoću, moj Mujo, samo reci!
Mujo, onako slab, jedva prošapće:
• Fato, hoću da se za šest meseci udaš za Hasu ...
Fata ga zbunjeno pogleda i upita:
• Mujo, pa kud za Hasu, ti ga nikad nisi podnosio, rekao si da ga mrziš više od svega!?
Mujo zadnjim snagama reče:
• Upravo zato, Fato, upravo zato ...

Imamo mi muda, a i sreće smo kurate.

Pada avion. U njemu su četiri putnika, ali samo tri padobrana. Prvi putnik kaže:
• Ja sam Stef Kari, najbolji NBA igrač. Potreban sam mojoj ekipi i milionima fanova, ne mogu da umrem. Uzme prvi paket i skoči iz aviona.
Drugi putnik kaže:
• Ja sam Donald Tramp, novi predsednik najmoćnije države na svetu i najpametniji predsednik u istoriji, moji ljudi ne žele da umrem. Uzme drugi paket i skoči iz aviona.
Treći putnik, Papa, kaže četvrtom, 10-godišnjem dečaku:
• Sinko, ja sam star i nemam još mnogo godina ispred sebe, a tebe čeka život, pa ću se ja žrtvovati i ostaviti ti poslednji padobran.
• U redu je, kaže dečak, ima padobran i za vas, najpametniji predsednik u istoriji je uzeo moju školsku torbu.

Po izlasku iz zatvora sretnu se dva kriminalca:
• Gde si, šta radiš?
• Trenutno radim kao poštar.
• A koliko dugo nameravaš da ostaneš poštar?
• Dok ne stignu prve penzije.

Doktor pita Muju:
• Koliko čašica rakije konzumirate nedeljno?
Mujo će:
• Bolan doktore, ja sam alkoholičar, nisam računovođa!

Ide Lala ulicom i nosi veknu hleba pod miškom.
Vidi ga Sosa, pa ga pita:
• Lalo je l' mek?
• Ta mek je k'o pamuk, da je tvrd ne bi ja iš'o po 'leb.

Kako se zove sin alkoholičara?
• Sinalko.

Zaustavi policajac pijanca i pita ga:
• Gde ste pošli u ovo doba noći.
• Idem na predavanje.
• Ko sad drži predavanja.
• Moja žena.

Kako najlakše prepoznati mladoženju na zemunskoj svadbi?
• Ima na sebi najskuplju trenerku.

Došao Mujo kod Hase u posetu, a Hasi oba uha u zavojima:
• Šta si to uradio, bolan?
• Ma pusti, peglao košulju kad zazvoni telefon. Umesto za telefon, ja se uhvatim za peglu i opečem uho.
• A šta ti se desilo sa drugim uhom?
• Pa, ... hteo sam da nazovem hitnu.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.