VICOTEKA

Leži Mujo na samrtnoj postelji, Fata plače kraj uzglavlja i drži ga za ruku. Mujo je upita:
• Fato, hoćeš li mi ispuniti poslednju želju?
Fata zajeca i reče:
• Hoću, moj Mujo, samo reci!
Mujo, onako slab, jedva prošapće:
• Fato, hoću da se za šest meseci udaš za Hasu ...
Fata ga zbunjeno pogleda i upita:
• Mujo, pa kud za Hasu, ti ga nikad nisi podnosio, rekao si da ga mrziš više od svega!?
Mujo zadnjim snagama reče:
• Upravo zato, Fato, upravo zato ...

Imam super ideje, samo što mi psihijatar ne dozvoljava da ih realizujem ...

Dva stara prijatelja sreću se posle 25 godina i započinju priču o deci. Prvi pita:
• Kaži mi kako ti je ćerka, dugo je nisam video?
• Prijatelju moj, onda je odlično. Stvarno je dobro dete, bila je odličan učenik, odličan student, odrekla se puno toga da bi završila fakultet u roku, kao student generacije se zaposlila u jakoj privatnoj firmi. Počela je od dna, od referenta, pa dogurala do šefa, mislim da joj se sav trud na kraju isplatio. A kako tvoja ćerka?
• Ah, i moja ćerka radi kao gazdina švalerka u jednoj privatnoj firmi, ali ja ne umem to da ispričam tako lepo kao ti ...

Šta je to nesporazum?
• Zovneš komšinicu na kafu. Ona dođe, popije kafu i ode.

Telefon je izumeo Aleksandar Graham Bell 1875. godine. Kad ga je sklopio video je da ima dva propuštena poziva. Zvao ga je Chuck Norris.

Došli gosti kod Piroćanca i vide da ovaj na reveru nosi crnu traku. Pitaju ga za razlog, a on odgovara:
• Ma, juče mi umro otac ...
• Čoveče, kako umro kada smo ga jutros videli naslonjenog na kapiju?!?
• A, to smo ga mi naslonili da primi penziju kada dođe poštar.

Kupio Mujo mačku. Posle par dana na ulici sretne Hasu i započinju razgovor:
• Š'a je bolan Mujo, što si tako žalostan?
• Ma ćuti, crkla mi mačka.
• Crkla? Kako, bolan, crkla?
• Pa lepo, ja je kupao i ona crkla ...
• E, bolan Mujaga, pa mora crć' kad si je kup'o!
• Nije crkla kad sam je kupao ...
• Nego?
• Kad sam je cedio ...

Fata zove Muju telefonom:
• Mujo, gde si?
• Evo me, u lovu sam!
• A ko to tako glasno stenje, bolan?
• Medved!

Šetaju dve svinje ulicom i prolaze pored jedne mesare, pa će jedna:
• Pazi kad nisam ni znala da postoje rezervni delovi za nas.

Nosili Lala i Spira zvono na vrh crkve i krenuše dole nakon obavljena posla, ali lift ne radi a stepenice zaključane. Čekali Lala i Spira tako tri - četiri sata kad će odjednom Lala:
• Spiro, ja moram da serem.
A Spira mu kaže:
• Ma obavi to tu, na licu mesta, preko oluka, neka padne dole pa ćemo počistiti kada siđemo.
Kad dole u dvorištu pop drži liturgiju i raširenih ruku pita:
• Bože šta ćeš ti nama dati?
Sleti mu govno pravo u ruku. Pop sav u čudu ali nastavi:
• Bože šta ćemo mi tebi dati?
A Lala odozgo viče:
• Papiiiira! Paaaapiiiraaa!

Lalina tezga na pijaci. Prilazi gospođa i pita:
• Lalo, jesu li ti krastavci veliki?
A Lala odgovara:
• Pa ovi krupni jesu, a ovi sitni nisu.