VICOTEKA

Leži Mujo na samrtnoj postelji, Fata plače kraj uzglavlja i drži ga za ruku. Mujo je upita:
• Fato, hoćeš li mi ispuniti poslednju želju?
Fata zajeca i reče:
• Hoću, moj Mujo, samo reci!
Mujo, onako slab, jedva prošapće:
• Fato, hoću da se za šest meseci udaš za Hasu ...
Fata ga zbunjeno pogleda i upita:
• Mujo, pa kud za Hasu, ti ga nikad nisi podnosio, rekao si da ga mrziš više od svega!?
Mujo zadnjim snagama reče:
• Upravo zato, Fato, upravo zato ...

• Jesi li reko šefu da nas dvoje ne možemo živeti od tvoje bedne plate?
• Jesam.
• I šta ti je rekao?
• Da se razvedem!

• Kada ćeš na odmor?
• U septembru.
• Ideš negde?
• Da, ... drugima na živce.

Shvatio sam da devojke vole dobre automobile, a kako ja to sebi ne mogu da priuštim, odlučio sam da kupim psa i dam mu ime Audi. Tako, kada upoznam neku devojku, ja joj bez problema kažem:
• Dolazim po tebe sa Audijem!

U policijskoj stanici oštećeni se obraća načelniku:
• Molim vas, obavezno moram da razgovaram sa provalnikom.
• Zašto, pobogu?
• Gorim od želje da saznam kako je uspeo da uđe u naš stan u tri sata ujutro, a da to ne primeti moja zena!?

Doktor sat vremena gleda nalaze jednog pacijenta, pa ga na kraju upita:
• Recite mi, molim vas, koji ste znak u horoskopu?
Preplašeni pacijent odgovara:
• Rak, doktore ...
• Ha ..., kakva slučajnost!

Otišao Mujo u Sloveniju da traži posao. Slovenac mu kaže:
• Mujo, ne može, vi Bosanci ste lenji.
Mujo odgovara:
• Ma ne, Crnogorci su lenji, mi smo glupi.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Plavuša se zaposlila kao učiteljica u osnovnoj školi. Prvi put kada je vodila decu na čas fizičkog vaspitanja, primetila je da se sva deca igraju zajedno, osim jednog dečaka koji je stajao po strani potpuno sam. Prišla mu je i pitala ga da li je sve u redu, na šta joj je dečak odgovorio da jeste.
Nakon nekog vremena primetila je da dečak još uvek stoji sam. Ponovo mu je prišla i pitala ga:
• Hoćeš li da ja budem tvoja prijateljica? 
• Može! - reče dečak.
• Dobro, onda mi reci zašto se svi igraju, a ti ovde stojiš sam?
• Ja sam golman - reče dečak.

Kaže učiteljica đacima:
• Ko misli o sebi da je glup, neka ustane.
Svi sede, niko ne ustaje. Posle dužeg vremena, ustaje Perica. Učiteljica sva zapanjena, ne veruje da on smatra kako je glup, pa ga upita:
• Štaaa?! Ti misliš da si glup?!
A Perica odgovori:
• Ma, ne, nego mi bilo žao da sami stojite!

Je l' ima neko, možda, punjač za novčanik?