VICOTEKA

Leži Mujo na samrtnoj postelji, Fata plače kraj uzglavlja i drži ga za ruku. Mujo je upita:
• Fato, hoćeš li mi ispuniti poslednju želju?
Fata zajeca i reče:
• Hoću, moj Mujo, samo reci!
Mujo, onako slab, jedva prošapće:
• Fato, hoću da se za šest meseci udaš za Hasu ...
Fata ga zbunjeno pogleda i upita:
• Mujo, pa kud za Hasu, ti ga nikad nisi podnosio, rekao si da ga mrziš više od svega!?
Mujo zadnjim snagama reče:
• Upravo zato, Fato, upravo zato ...

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina.
Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso:
• Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Hoda Mujo ulicom, a iz dupeta mu viri kifla. Zaustavi ga Haso i pita:
• Što ti ta kifla viri iz guzice?
Mujo odgovara:
• Bio sam kod zubara, pa mi rekao da naredna dva sata jedem samo na drugu stranu!

Kako ćemo živeti 2025. godine?
• Čekaćemo 2027. godinu, ... da nam bude bolje ...

Gost pita konobara:
• Šta imate danas najbolje za ručak?
• Turski gulaš.
Kad je već pola pojeo, upita konobara koji je prolazio:
• A zašto se to zove Turski gulaš?
• Pa, pas se zvao Sultan ...

Koja vrsta ljudi se razmnožava bez seksa?
• Penzioneri!

Pričaju dve plavuše:
• Jesi li čula da je Peru odžačara udario auto?
• Strašno! Više nismo sigurne ni na krovu!

Dolazi zeka u kafanu i vidi da je neko parkirao auto na njegovo mesto, popizdi, uskače u kafanu i drekne:
• 'Alo bre, ko je parkirao na moje mesto?
Na to ustaje meda i kaže:
• Ja sam.
A zeka će na to:
• Aauuuu, al' si ga parkirao, svaka ti čast!

• Halo, vi ste električar?
• Da gospođo, kako vam mogu pomoći?
• Obećali ste da ćete danas doći i popraviti zvono na ulaznim vratima, ali niste došli ...
• Ja sam dolazio gospođo, zvonio sam duže od petnaest minuta, ali niko nije izašao!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Vraćali se Perica i Jovica uveče iz škole dok je padala kiša. Jovica, pošto su već stigli do njegove kuće, reče Perici:
• Prespavaj kod mene da ne kisneš do kuće!
• Hoću, sačekaj samo malo!
Ode Perica i vraća se sav mokar posle pola sata, Jovica ga pita:
• Pa, gde si bio?
• Išao sam kući po pidžamu!