VICOTEKA

• Gde stanuješ, mali? – strogo upita policajac malog Pericu, koji je loptom razbio komšijin prozor.
• Nigde – pokušava mali Perica da se izvuče.
• A ti? – upita policajac Ivicu, koji je igrao fudbal sa Pericom.
• Odmah pored njega - odgovori Ivica.

Dolazi komšija kod Piroćanca, vidi da skida tapete, i pita ga:
• Je li, komšo, stavljaš gi nove tapete?
• Jok bre, selim se!

Pukla cev u doktorevoj kući. Doktor telefonom zove poznanika vodoinstalatera:
• Sedaj u auto i dolazi odmah! Pukla je cev u podrumu, sve pliva u vodi ...
• Ne mogu sada nikako, znaš da danas slavimo. Tu su nam deca i cela rodbina. Nazovi nekog drugog ...
• Bogami kad se tebi neko razboli u familiji, uvek mene zoveš i ja uvek dođem!
• U pravu si, odmah dolazim ...
Vodoinstalater stiže do doktoreve kuće i otvori vrata što vode u podrum. Sa trećeg stepenika baci dva aspirina u vodu i reče:
• Ako do ponedeljka ne spadne, zovi me ponovo.

Legnu Fata i Mujo u krevet. Mujo počne milovati Fatu po grudima i kaže:
• Kad bi ove sise mogle nositi mleko, ne bi nam uopšte trebale krave.
Zatim joj počne milovati zadnjicu i kaže:
• Kad bi ova guzica mogla nositi jaja, ne bi nam trebale kokoške.
Tada ga Fata uhvati za mlitavu muškost i kaže:
• Kad bi ovaj tvoj mogao stajati pravo, ne bi nam uopšte bio potreban tvoj prijatelj Haso.

Gurne Hitler Cigu u gasnu komoru. Kad je zatvorio komoru, Ciga počne da udara na vrata i da se dere:
• Puštaj, puštaj, puštaj!
Hitler odvrće ventil i kaže:
• Puštam, puštam!

Sretne zemunac popa u crkvenoj porti sa kandilom u ruci, pa mu kaže:
• Oče brate, gori ti pederuša!

Došao Piroćanac u poljoprivrednu apoteku da kupi sprej protiv mušica. Prodavac mu ponudi dva spreja:
• Ovaj košta 100 dinara i ubija oko 1.000 mušica, a ovaj vam košta 50 dinara i ubija oko 500 mušica.
Piroćanac se okrene i pođe iz radnje.
• Pa kuda ćete? – upita prodavac.
• Da si izbrojim mušice, odgovori Piroćanac.

Pita komšija mladu cigančicu:
• Jesi li ti nevina?
Ciganka odgovara:
• Jesam bre, kako da nisam, deca da mi umru ako lažem ... !

Pita učiteljica učenike:
• Ko od vas, deco, zna najbolje da imitira vuka?
Javlja se Perica:
• Moj deda, učiteljice.
Učiteljica pita Pericu:
• Je l’ hoćeš sutra da dovedeš dedu u školu?
• Pa hoću, učiteljice.
Ode Perica kući i kže dedi:
• Rekla ti učiteljica da sutra dođeš sa mnom u školu.
I deda pođe. Kad su došli u školu, učiteljica reče dedi:
• Perica nam je rekao da mnogo lepo imitirate vuka.
Deda se brani da ne zna. Učiteljica upita Pericu zašto laže, a Perica će:
• Ma ne lažem uciteljice, Vi ste ga loše pitali. Je li deda, kada si zadnji put kresnuo babu?
A deda će:
• Aaaauuuuuuuuuuuu ...

• Kolege se na Vas žale da se ponašate u firmi kao da ste sam Bog!
• Pa, ... ja to i jesam!
• A kako ste došli do toga?
• Jednostavno, ... kada sam počeo da mu se molim, shvatio sam da pričam sam sa sobom.

Dobio Perica jedinicu iz srpskog. Kad je došao kući mama ga pita šta je bilo, a Perica će:
• Ma pisali smo sastav. Evo da ti pročitam: "Krenem ja jedan dan u školu, kad naletim na govno. Govno, onako zelenkasto, rekoh, mora da je Markovo, on jede puno graška. Idem ja malo dalje, naletim na još jedno govno. Govno onako žućkasto, kao da je Simino, on jede puno kukuruza. Šetam ja tako još malo i naletim na jedno baš veliko govno i pomislim: mora da je Đoletovo, on je debeo, puno jede, pa puno i sere".
• Pa dobro, Perice, koja je bila tema sastava? - pita Pericu mama.
• Prijatelj se u nuždi prepoznaje!