VICOTEKA

Hvalio se Amerikanac Bosancu kako ima ranč koji je toliko veliki da ne može tri dana da ga obiđe autom.
• Imao sam i ja taki auto, pa sam ga prodao - odgovori Bosanac.

Plavuša radi u sendvić baru. Dolazi muškarac te kaže:
• Dajte mi jednu kobasicu i to vruću i da mi se puši!
• Kobasicu naplaćujem a pušenje dajem gratis.

Tražim ženu svog života, ... ali pod uslovom da ne sazna njen muž.

Danas ću kupiti štikle. Vreme je da i ja živim na visokoj nozi.

Upoznavanje:
• Ćao, ja sam Dunja.
• Ja sam Miloš, drago mi je.
• Jaooo, pa ti se zoveš kao moj bivši dečko ...
• A ti se zoveš kao kompot moje babe!

Žene, ako ovako nastavite, lep i uporan će početi da se jebu međusobno!

Poslao policajac ženu i dete na more, a on će da im se pridruži nekoliko dana kasnije. Kada je konačno došao, odmah navali na ženu, a ona kaže:
• Da li si ti normalan, pa dete je još uvek budno!
• Dobro – kaže policajac – idemo na plažu. Noć je, tamo nema nikoga.
Žena pristane i odu oni na plažu. Policajac opet navali, ali tek što je počeo, čuje glas:
• Ej, šta radite vas dvoje?
Policajac pogleda i vidi svog kolegu.
• Znaš, kolega, bio sam dva meseca na terenu. Nije to lako, moram malo da se opustim.
• Dobro, kolega, ajde, ... tebe prvi put vidim, ali ovu ispod tebe privodim već treći put!

• Gde ideš to baba?
• Idem do groblja sine.
• A, je l' se vraćaš?

Najveća muška laž je kada kaže kako želi da ti ga stavi samo malo. Gorka istina je kada ukapiraš da samo malo i ima da ti stavi.

Prodaje Piroćanac na pijaci pregorele sijalice. Pita ga kolega:
• Jesi li ti lud? Ko će da ti kupi pregorele sijalice?
• Će da kupe, pa će da zamene u preduzeće - odgovori Piroćanac.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...