VICOTEKA

Kaže Fata Muji:
• Uvek kad stanem na kućnu vagu, obavezno uvučem stomak ...
Mujo:
• Aaa? Pa je l' to pomaže?
• Pomaže, moj Mujo, ... pomaže ... da vidim vagu!

Učiteljica piše levom rukom po tabli a mali Perica začuđeno glasno viknu:
• Učiteljice pa vi nemate dlaka ispod levog pazuha.
Učiteljica reče:
• Perice spakuj lepo stvari i idi kući za danas!
Sutradan na predavanju učiteljica piše desnom rukom i opet Perica glasno prokomentarisa kako učiteljica nema dlaka ni na pazuhu ispod desne ruke.
Tu je učiteljici prekipeo njegov bezobrazluk te mu reče da se spakuje i da ne dolazi nedelju dana u školu. Kada se Perica ponovo pojavio u školi učiteljica ispusti kredu, pa se sagnu da je podigne a Perica se sagnu da vidi gde se otkotrljala kreda i onda ustade i počne da pakuje svoje stvari. Učiteljica ga upita:
• Gde se ti pakuješ?
A Perica će:
• Boga mi, zbog ovog što sam sad video za mene je ova školska godina završena.

Mujo priča Hasi:
• Došla meni tašta u goste, ja je poljubim u obraz, kad ona vrisnu!
Haso:
• Zašto, bolan? Šta joj je pa vrišti?
• A jebiga Haso, zaboravio sam izvaditi cigaru iz usta.

Ja joj se javljam, a ona ne odgovara. Mora da je pala u nesvest od sreće ...

Kakva je razlika između žene i teroriste?
• Sa teroristom su pregovori mogući!

Mujo kaže Hasi:
• Poslao sam moju Fatu u nudistički kamp.
• Što tamo, bolan?
• Ma dosadila mi, stalno kuka kako nema šta da obuče!

Ubi ga ono treće pivo ... iz četvrte gajbe.

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Kako se na nemačkom kaže `dečko koji brine o curama´?
• Curbrigen.

Hvali se osamdesetogodišnji deda svom doktoru kako mu je žena koja je 60 godina mlađa od njega ostala trudna i da će ubrzo postati otac. Doktor potapša starog dedu po ramenu pa reče:
• Da ja tebi, deda, ispričam jednu malu priču: Bio jedan lovac i jedno jutro ode on u lov na medvede. Kad je naleteo na velikog medveda on potegne za puškom i tad primeti da je umesto puške poneo kišobran ali on svejedno uperi kišobran u medveda i na njegovo čudo kišobran opali i ostade medved na mestu mrtav ...
• To je nemoguće! – prekide ga deda – mora da je tu bio još neko. Sigurno je neko opalio iza njegovih leđa a da on nije ni znao!
• Upravo tako deda, o tome ti pričam.