VICOTEKA

Rodi Lalina ćerka vanbračno dete. Lala nije hteo da je vidi nedelju dana. Posle toga, šta će, pomiri se sa sudbinom. Pozove je i očita joj bukvicu:
• Ćero moja - poče Lala strogo - ti, kako si počela, ... na kraju ćeš još i propušiti!

• Ko smo mi?
• SRBI!
• Šta hoćemo?
• PETICIJU PROTIV RIJALITIJA!
• Kad hoćemo?
• Evo samo da vidimo koga će da izbace.

Dok sam vodio ljubav sa svojom ženom non - stop sam razmišljao i u sebi ponavljao ime svoje ljubavnice. Da se ne bih zeznuo i na glas izgovorio njeno ime dok sam u krevetu sa ženom, odem i kupim mačku i nazovem je 
ljubavničinim imenom.
Sutradan žena dolazi kući, donosi malog maltezera i reče mi da će ga zvati "Marko".
Sedim, pušim, razmišljam ...

Podstanar se obraća gazdarici:
• Žao mi je, ovog meseca neću moći da platim stanarinu.
• Pa, ... to ste rekli i prošli put!
• Jesam, i vidite da držim reč.

Živeli Mujo i Haso u Nemačkoj i svakog dana išli da prose. Haso dnevno donosi kući punu torbu novčanica od 10 evra, vozi Mercedes i živi u lepoj vili. Međutim, Mujo jedva sakupi 2 do 3 evra na dan. Muji jednog dana nešto pukne, pa će Hasi:
• Prosim bolan isto k’o ti, isto tako predano, al’ kako to da ti dnevno donosiš kući punu torbu desetica?!
• Pogledaj svoj natpis, šta na njemu piše? – uzvrati Haso.
Mujo pročita:
• Bez posla sam, moram da izdržavam ženu i 6-oro dece!
• Nije ni čudno da dobijaš tek 2 - 3 evra, kaže mu Haso.
• A šta piše na tvom natpisu?
Haso čita:
• Nedostaje mi samo još 10 evra da se vratim u Bosnu!

Šetaju vuk i zec noću šumom. Stiska se zec uz vuka i govori:
• Jao, kako je strašno u ovoj šumi, stvarno se bojim.
• A kako će tek biti meni kada se budem sam vraćao kući?!

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina.
Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso:
• Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Mujo penzioner sjedi u parku i hrani golubove, kad naleti njegov jaran Haso, pogleda ga i začuđeno upita:
• Jarane, jes' ti pomanit'o, što sjediš u parku bez gaća?!
Mujo odmahnu rukom:
• Ma bjež', bolan, to se Fata dosjetila ...
Haso se zbuni:
• Šta se dosjetila?
Mujo slegnu ramenima:
• Ma neki dan sam tako sjedio bez šala, pa mi se ukočio vrat ...

Kaže jedan Crnogorac drugom:
• Danas sam radio!
A drugi će na to:
• Ma nemoj, a đe ti je antena?

Hvali se osamdesetogodišnji deda svom doktoru kako mu je žena koja je 60 godina mlađa od njega ostala trudna i da će ubrzo postati otac. Doktor potapša starog dedu po ramenu pa reče:
• Da ja tebi, deda, ispričam jednu malu priču: Bio jedan lovac i jedno jutro ode on u lov na medvede. Kad je naleteo na velikog medveda on potegne za puškom i tad primeti da je umesto puške poneo kišobran ali on svejedno uperi kišobran u medveda i na njegovo čudo kišobran opali i ostade medved na mestu mrtav ...
• To je nemoguće! – prekide ga deda – mora da je tu bio još neko. Sigurno je neko opalio iza njegovih leđa a da on nije ni znao!
• Upravo tako deda, o tome ti pričam.

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!