Daj mi zeko jedan dim

Duva zeka pod drvetom i prolazi dabar: • Zeko, daj mi malo. • Beži bre, budalo. • Malo samo, zeko, jedan dim. • Ajd', ali samo jedan dim. Povuče dabar dim, zahvali se zeki i krene dalje kroz šumu. Sretne ga slon, i pita ga: • Dabre, jesi l' malo povukao, a? • Aha, eno zeka duva tamo ispod drveta, pa mi dao dim. Ode slon kod zeke i kaže: • Zeko, daj mi dim, molim te. • Beži bre, budalo, jesam li ti malo pre dao dim, a vidi na šta ličiš sada!

Perica pita mamu: • Mama, da li anđeli lete? • Da sine, lete, lete anđeli. • Mama, juče je tata rekao služavki da je anđeo. Da li i ona leti? • Da, da, sutra ujutru.

U parku iza žbuna, dok je čovek u žurbi zakopčavao pantalone i trudio se da što pre napusti mesto, kulturna muva pita drugu muvu: • Izvinite, da li je ova stolica slobodna?

Došao Perica sav umazan kući. Otac mu kaže: • Znaš, Perice, ti si jedno malo prase. Znaš li ti, Perice, uopšte šta je to? • Znam, tata. To je dete jedne velike svinje!

Kada mi je dosadno, ja perem prozore ... baš me briga šta drugi ljudi u autobusu misle!

Kako Crnogorac ostavlja devojku? Kaže joj: • Zgodan ti bivši. • Koji? • Ja ...

Profesor pita: • Perice, koje je najbolje vozilo na svetu? • Žena! • Kako to misliš, žena? • Evo profesore ovako: - troši svoje gorivo i podmazuje se automatski, - radi sa jednom svećicom i odgovara joj svaki klip, - ima prednju i zadnju vuču, - ne pregreva se i ne dimi u toku rada, - ima dobre amortizere, - vozač može da menja položaj u toku vožnje, - sama menja ulje svakog meseca. • Aha, dobro Perice, a reci mi da li ima i neku manu? • Ima profesore! Brzo amortizuje vozača i smanjuje čvrstinu klipa!

Shvatio sam da devojke vole dobre automobile, a kako ja to sebi ne mogu da priuštim, odlučio sam da kupim psa i dam mu ime Audi. Tako, kada upoznam neku devojku, ja joj bez problema kažem: • Dolazim po tebe sa Audijem!

Dolazi mali perica iz škole sa krvavim nosem a majka ga pita: • Perice, zašto ti je krvav nos? A Perica će na to: • Jedan dečak me je ujeo za nos! • Ijuuuu crni sine! Pa jesi li ga zapamtio? • Naravno, imam njegovo uvo u džepu!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Razgovaraju Bosanac i Slovenac: • Naše žene, kad dobiju jabuku, naprave kolač od jabuke, a vaše, Mujo? • Naše kad dobiju šljivu, rade sve što treba, jarane.