VICOTEKA

Posle obilaska španskog grada, turista završi u jednom restoranu. Dok je ispijao sangriju, primeti kako konobar gostu za susednim stolom servira ogroman tanjir s nekim specijalitetom koji ne samo da je dobro izgledao, nego je i sjajno mirisao, pa brže bolje upita konobara:
• Šta vam je to?
• Senjor, imate odličan ukus, to su testisi bika koji je stradao na jutrošnjoj koridi. Pravi specijalitet!
• Moram to probati, donesite i meni jednu porciju.
• Žao mi je senjor, to služimo samo jednom dnevno, imamo svakoga jutra samo jednu borbu s bikom, ali ako hoćete, mogu vas rezervisati za sutra.
Turista potvrdi, i sutradan, kad je ponovo došao u restoran, jelo je bilo spremno. Nakon što ga je dobro osmotrio sa svih strana i pojeo par zalogaja, pozove kelnera:
• Ovo je stvarno jako dobro, ali vidim da je danas porcija puno manja u odnosu na onu porciju od juče?
Konobar slegne ramenima:
• Si, senjor. Ponekad i bik pobedi!

Nestao beli pitbul sa crnom flekom na vratu. Odaziva se na ime Reks. Ako ga neko vidi, neka beži!

Pita nastavnik Pericu:
• Šta je to anatomija?
• To je ono što svako ima, ali je kod žena lepše!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Pričaju dve babe u parku, kaže prva drugoj:
• Udaje mi se unuka, ako Bog da!
• Stvarno? Baš lepo, a odakle je mladoženja?
• Iz Fejsbuka, ne znam gde je to mesto, ali mi ona tako rekla ...

Krenula Fata u šetnju čaršijom s malim Mujicom i nakon nekog vremena naleti na jaranicu Habibu. Izljube se njih dve i izgrle, pa će Fata prekorno malom Mujici:
• Muj'ce, de poljubi tetu Habibu!
Mujica se odmakne:
• Jok!
Fata ga povuče za uvo i prodera se:
• Muj'ce, de poljubi tetu Habibu kad ti kažem!
Mujica i dalje odbija:
• Jok, neću!
Fata ga besno upita:
• A što nećeš?
Mujica pogleda u pod:
• Pa pokuš'o je babo jučer, pa je popio šamarčinu!

Zvoni telefon u stanu Zorana Živkovića. Javlja se njegova žena i čuje umilni ženski glas:
• Dobar dan! Jel' to Zokijev stan? Treba mi Zoki!
• A ko ga traži?
• Ovde njegova školska drugarica.
• Lažeš kurveštijo, Zoki nikad nije iš'o u školu!

Pita komšija popa na groblju:
• Kako je, popo?
Ovaj trlja ruke i kaže:
• Umirucka narod, umirucka!
Kad eto ti – umre popadija. Pita ga opet komšija:
• Kako je, popo?
A ovaj će:
• Jao, ne pitaj, pomre čitav svet!

Ulazi čovek u servis mobilnih telefona i kaže:
• Daj molim te, hitno mi ugradi č,ć,š,đ,ž slova u telefon, za malo ne ubih ženu i kuma!
• Kako? - upita serviser.
• Ma moja žena, frizerka, šalje mi poruku: "Imam dva sisanja, i satiranje - zakasnicu kuci...!" - a posle pola sata šalje mi kum poruku: "Jao kume, ala kuma dobro sisa...!"

Mladi par se mazi na klupici u parku. Ona mu šapuće na uvo:
• Dragi, znaš, imaćemo troje dece!
• Kako znaš? - pita on.
• Pa, trenutno su kod moje mame!

Došla Lali njegova kćerka Anđelka sva srećna i viče:
• Tajo, tajo, udajem se!
Lala se zbuni i upita:
• Ta za koga se udaješ?
Anđelka veselo reče:
• Za Spiru iz tvoje firme!
Lala se počeša po glavi, nakašlja i reče:
• Slušaj, nezgodno mi je sad to da ti rečem, ali kad smo se tvoja mama Juliška i ja jednom svađali, ja malo zastranio i ... uglavnom, Spira ti je polubrat, ne možeš se udati za njega, i nemoj da bi to rekla materi, ubiću te!
Anđelka pokunjeno izađe i prekine sa Spirom. Evo nje za tri meseca, opet srećna uleće u sobu i viče sa vrata:
• Tajo, tajo, udajem se!
Lala za svaki slučaj upita:
• Ta za koga sad?
Anđelka veselo ispali:
• Za onog slatkog Pantu iz tvoje firme!
Lala se opet počeša i reče:
• Slušaj, i tu imaš problem, kad sam se posvađao sa Spirinom majkom ... nema veze, uglavnom, i Panta ti je polubrat i opet ništa od svadbe, i nemoj da te čujem da si to rekla materi!
Anđelka sva nesrećna ode do Juliške u kuhinju i ispriča sve:
• Mamo, evo već drugi put mi tata ne dopušta da se udam jer su mi momci njegova vanbračna deca!
Juliška smireno zapali cigaru, srknu kafu i mirno reče:
• Udaj se ti ćerka, za koga ti htela, Lala nije tvoja otac!