VICOTEKA

Sedeli Crnogorac i Srbin. Vidi Srbin da ovaj sve radi polako i bez žurbe: pije vodu, uzima čašu, ... Pa reče:
• Je l' ima nešto što ti radiš brzo?
Na to će Crnogorac:
• Ima, brzo se zamaram!

Došao lik u biblioteku i kaže:
• Dobar dan, dajte mi neku knjigu o samoubistvu.
A bibliotekarka će:
• Jes', pa ko će posle da mi je vrati.

Ide Lala ulicom, jede batak, oglođe ga celog i baci kost na ulicu. Neka gospođa vidi to i kaže mu:
• Mislim gospodine, ... stvarno, ... gde ide da bacate na ulicu odpatke ... ?
A Lala će:
• Ta, ovo nije od patke, ovo je od kokoške ...

Pita učiteljica Pericu šta je to katastrofa. Kaže Perica:
• To je kad lisica pokolje kokoške.
Učiteljica:
• Pa, to nije katastrofa, to je šteta.
Sutra učiteljica pita isto pitanje. Perica odgovara:
• To je kad avion u kom se nalazi puno političara eksplodira i padne u okean!
• Bravo Perice, to jeste katastrofa.
• Ali nije šteta.

Neki ljudi ostave nešto iza sebe tek kada čučnu.

Plavuša došla na intervju za posao sekretarice u jednoj firmi:
• Znate li engleski?
• Da.
• Znate li šta zbači reč 'allow'?
• Da.
• Upotrebite tu reč u rečenici.
• Allow, ko je na telefonu!

Fata se vraća kući kasno uveče, a Mujo je odmah dočeka urlanjem još sa vrata:
• Fato, bona, gdje si ti do sada!?
Fata se izvlači:
• Ma, bjež', bolan, zaustavio me policajac ...
Mujo upita:
• A što te zaustavio?
Fata mirno odgovori:
• Pa, voz'la sam prebrzo ...
Mujo se opet naljuti:
• I dobro, kol'ku ti je kaznu opalio?
Fata slegnu ramenima:
• Tri puta ...

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče:
• Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.

Tri muškarca na pustom ostrvu. O čemu razgovaraju?
• O pivu, fudbalu i ženama.
Tri žene na pustom ostrvu. O čemu razgovaraju?
• Dve se odvojile i ogovaraju onu treću!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Sedim sa drugom u kafiću, ulaze neke ribe dve u kafić, kažem drugu:
• Gle onu kolika je, sad će sve da nas pojede!
• Ali, to mi je sestra! - pobuni se on.
• Aha, ... onda nas dvojicu neće!