Prvi na poslu

Hvali se Crnogorac u društvu: • Ima nešto u čemu sam prvi na poslu. Ovi znatiželjno pitaju: • A šta to? • Vala, prvi se umorim! – odgovara Crnogorac.

Šta rade Rusi u Crnoj Gori? • Peru rublje.

Pop i zvonar stoje uz seoski put i zabijaju u zemlju tablu sa natpisom: • Kraj je blizu! Okrenite se, dok nije prekasno! Mimo njih projuri auto, a vozač kroz prozor viknu: • Pustite ljude na miru, verski fanatici! Kroz nekoliko trenutaka se začu škripa kočnica i glasan pljusak. Zvonar se okrenu ka popu i reče: • Oče, ja mislim, možda bi ipak bilo bolje, kada bi napisali, jednostavno: Most je srušen!

Najradosniji praznik među zaposlenima je "Plata". To je praznik koji okuplja radnike, miri zavađene i pokazuje kakvi svi dani treba da nam budu – puni sloge i entuzijazma. To je dan praštanja i vraćanja dugova. Kolege se tog dana pozdravljaju rečima "Legla je!" a otpozdravlja im se "Vaistinu je legla!". Zvuci SMS poruka kojima banke obaveštavaju o uplati, takozvane Blagovesti, doprinose širenju veselja po kolektivu. Slavi se dva dana i obično je to prvi mrsni dan nakon podužeg posta.

Dođe ciga na kiosk i traži loz koji se završava na 64. Prodavac: • Baš mora na 64 ?! Ciga: • Mora! Prevrne prodavac sve lozove i nađe. Posle par dana izvuku cigin loz i on se obogati. Svrati ciga do kioska i daje prodavcu 2.000 evra zato što se potrudio. Prodavac: • Ne treba, samo mi reci kako si znao da se dobitna kombinacija završava na 64. Ciga: • Sanajo sam san. Divna plaža. A po njoj trči 7 belih konja. A na njima jaše 7 divnih devojaka. Prodavac: • Pa? Ciga: • Pa pomnoži!

Radnik zove šefa telefonom, od kuće: • Halo šefe, ne mogu danas da dođem na posao, pokvario mi se auto ... • Što ne dođeš autobusom? • Nemam autobus!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

• Halo ... policija? Hoću da prijavim nestanak žene. • Opišite je. • Da je opišem? ... hm, ... u redu ... ali kad je nađete, nemojte da joj kažete kako sam je opisao jer ćete posle da tražite mene.

Kada me je devojka ostavila, hteo sam da se ubijem, ali mi žena nije dala.

Fata daje podatke na šalteru: • Koliko imate godina? • 29 • Ali, to ste mi rekli i pre tri godine. • Pa nisam ja od onih žena koje danas pričaju jedno, a sutra drugo!

Pita učiteljica đake šta će biti kad porastu. Jovica kaže: • Ja ću biti lekar. Stevica kaže: • Ja ću biti pilot. Milica kaže: • Ja ću biti mama. A Perica kaže: • Ja ću pomoći Milici da bude mama.