VICOTEKA

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
• Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje.
Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac:
• Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
• Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
• Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.

Zvoni zvono na interfonu:
• Ko je?
• Majstor za prozore!
• Ali, ... ja upravo imam majstora?!
• Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

Sede Mujo i Fata pred televizorom, ona se razvalila po kauču onako debela, pa pogleda mršavog Muju i reče mu tiho:
• Mujo, bolan, kad te neko pogleda 'vakog, mog'o b' pomislit' da glad vlada u svijetu ....
Mujo je mrko pogleda i odgovori:
• Šut', bona, kad pogleda tebe pomislit' će da s' ti kriva za glad u svijetu!

Dobio Muja čekove, i naravno, počeo da troši na sve strane. Na kraju ga pozovu u banku i kažu mu:
• Slušaj bre, Mujo, znaš li ti da si u takvom minusu da možeš u zatvor da odeš?
• Auuu, pa šta da radim? – uplaši se Muja.
• Ništa – reče mu službenik – jedino da vratiš ove pare što si potrošio.
• U bre, što me uplaši, evo odmah ću da ti napišem ček!

Kada sam bio mali, pišao sam po pesku, a sada sam odrastao, pa serem po Fejsu!

Došla Stanojka doktoru, sva otečena i plava po licu. Požali mu se da je Miljojko pretuče svaki put kada se uveče vrati iz kafane. Doktor je posavetuje:
• Gospođo, skuvajte čaj od kamilice, pa kada Miljojko dođe uveče kući, napunite usta čajem i grgljajte taj čaj dok Miljojko ne ode da spava, i za osam dana dođite na kontrolu.
Posle osam dana dođe Stanojka na kontrolu i sva srećna pohvali doktora:
• Gos`n doktore, Vi pravite čudesa. Otkako se držim vaše terapije, Miljojko je potpuno miran i ne tuče me.
• Pa to sam i mislio. U Vašem slučaju nije kriv alkohol, nego jezik!

Putnik na zadnjem sedištu taksija bio je prvi put u ovom gradu i svidela mu se jedna stara zgrada, pa potapša vozača po ramenu kako bi ga o tome nešto priupitao. Mujo zaurla, izgubi kontrolu nad autom, umalo udari u autobus, uspaničen vrišti i dalje, pope auto na pločnik, jedva izbegnu pešake i zaustavi auto tek santimetar ispred izloga. Na to će putnik:
• Molim Vas, oprostite, nisam ni slutio da bi Vas lagani dodir po ramenu mogao tako uplašiti. U vašem gradu vas verovatno često pljačkaju!
Mujo odgovori teško dišući:
• Ma idi u pizdu materinu! Danas mi je prvi dan da radim kao taksista. Prethodnih 20 godina vozio sam mrtvačka kola.

• Mama, da li je naporno prati prozore? – pita mali Perica.
• Da, sine, jako je naporno! – uzdahnu majka.
• Onda mi zahvali, upravo sam jedan razbio!

Ne trči sine za svakom suknjom, u Škotskoj si.

• Huso!
• Šta je, Mujo?
• Jesi čuo novost?
• Jok! Šta se desilo?
• Pa, Fata na samrti.
• Joj, moram hitno do nje!
• Što? Jel’ da se oprostiš?
• Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

Kaže Fata Muji:
• Danas sam jednom prosjaku dala pun tanjur juhe i deset maraka!
• Je l` pojeo juhu?
• Je!
• E, onda je zaista pošteno zaslužio tih deset maraka!