VICOTEKA

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
• Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje.
Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac:
• Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
• Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
• Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.

Izlazi plavuša iz hotelskog toaleta i moli recepcionera:
• Možete li da mi usitnite ovih 70 evra?
• Eh, gospođice, pa ne postoji novčanica od 70 evra, to je falsifikat.
• Iju, teško meni, pa ja sam onda silovana!

Šta kaže ciga ženi kada dođe sa posla?
• Ljubi brat.

Fata je još bila jako mlada, negde oko 15 godina, kada je upoznala Muju. Nakon par dana pošto su se upoznali, Mujo je pozove na prvi sastank u park. Fata, pre nego što će otići u park na spoj ispriča mami gde i zašto ide. Kada se našla u parku sa Mujom, seli su na klupu i Fata mu kaže:
• Mujo, odmah da te upozorim: mama mi je rekla da na sve ono što me budeš pitao odgovorim sa 'ne'.
• Dobro Fato, a bil' ti bilo mrsko da ti zavučem ruku u gaćice.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Dolazi čovek u Biro za zapošljavanje i
pita:
• Imate li neki posao za mene?
• Naravno!
• Kakav je to posao?
• Odličan! Imaćete svoju kancelariju, sekretaricu i svog ličnog vozača, a plata će Vam biti 2.000 eura.
• Je l' Vi to mene zajebavate?
• A ko je prvi počeo?

Neki gost došao kod Piroćanca, pa kaže:
• Baš si bezobrazan! Kad ti god dođeš kod mene, ja te počastim nečim, a kad ja dođem kod tebe, crkavam od gladi. Ajde, daj nešto da pojedem.
Piroćanac će na to:
• Voliš li pasulj od juče?
• Kako da ne, ajde daj!
• E pa, ako voliš, onda navrati sutra!

Pita Mujo Hasu:
• Šta bi Haso uradio kada bi tvoju Fatu u šumi napao medved?
Kaže Haso:
• Ja se nebi mešao, baš me briga, sam je napao, sam neka se i brani!

Mužu je stiglo pismo, ali ne sme da ga pokaže ženi.
• Vidim da te je pismo prilično zabrinulo, dragi. Reci mi o čemu se radi. Ja sam tvoja supruga i tu sam da ti pomognem u nevolji. Tvoji problemi su i moji problemi, sve treba da rešavamo zajednički, da delimo dobro i zlo, mi smo kao jedno ...
• Pa dobro, ... piše nam ljubavnica da smo postali otac!

Moj dragi ima najveći ... minus na tekućem računu!

Tražili neki ljudi najstarijeg dedu na svetu. Obiđu oni tako sve veće države i zadrže se u Rusiji. Nađu neko selo i u selu čuju za najstarijeg čoveka, pa odluče da ga posete. Nađu ga i pitaju koliko ima godina, a on kaže da ima 110. Upišu oni i nastave dalje. Dođu u Nemačku i čuju za drugog dedu koji je, kako kažu, najstariji. Nađu i njega i pitaju ga koliko ima godina i on odgovori da ima 120.
• Odlično, deda! Star si, ali nije to dovoljno, verujemo da ima i starijih.
Nastave oni i dođu u Srbiju. Odu u neko selo kod Niša i prođu kroz neku šumu – kad čuju kako neko plače. Približe se malo, a ono neki deda sedi na panju i plače. Odluče da ga pitaju koliko ima godina.
• Deda, koliko imaš godina?
• Sto četrdeset – odgovori on.
• Odlično! Čestitamo, ti si verovatno najstariji čovek na svetu. A što plačeš, deda?
• Tukao me tata!
• A gde ti je tata?!
• Eno ga u šumi sa dedom, seče drva!