VICOTEKA

Sudija pita optuženog kog su uhvatili u krađi:
• Jeste li oženjeni?
• Nisam i nikada neću biti!
Sudija će na to:
• Ne mogu da verujem, tako pametan, a ipak krade!

Umro peder i stigao kod svetog Petra. Otvorio Pera tefter, gleda, lista, pa će:
• Znaš šta sinko! Ti osim ovog poroka i nemaš nekih drugih grehova. Ajd' jedno mesec dana u pakao, pa ćemo posle da te prebacimo u raj.
Posle mesec dana krenuo sveti Petar u šetnju, pa navratio malo i u pakao. Kad tamo katastrofa. Vatre ugašene, u kazanima voda ne krčka, a đavolčići besposleni sede okolo.
• Šta je ovo deco? Što su vatre pogašene?
• More čika Pero, od kako si poslao onog pedera, niko ne sme da se sagne da naloži vatru!

Radi neki električar u bolnici i nešto mu ne ide pa psuje, naiđe doktor, čuje to, pa upita:
• Šta je majstore, opet si nešto zabrljao?
Majstor mu odbrusi:
• Ja kad bešto zabrljam, ja to i popravim, a ti kad nešto zabrljaš, zatrpaš zemljom.

Otišao Mujo u Sloveniju da traži posao. Slovenac mu kaže:
• Mujo, ne može, vi Bosanci ste lenji.
Mujo odgovara:
• Ma ne, Crnogorci su lenji, mi smo glupi.

Kako zovu plavušu koja ne puši?
• Ma, ne zovu je uopšte!

Ulazi zgodna napirlitana plavuša u poslastičarnicu i pita prodavačicu:
• Imate li nešto što nije masno i slatko?
• Imamo ...
• Šta?
• Salvete!

Silovali babu. Kada je došlo do suđenja, pitaju je:
• Kada Vam je bilo najteže?
Na to baba odgovara:
• Boga mi, kad mi digoše noge, a sve trunje iz opanaka u oči ...

Zašto kamiondžije, čim izađu iz kabine, moraju da šutnu točak od kamiona?
• Da odlepe jaja od butina!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ljubav je kao WiFi. Ne vidiš je, ali osetiš kada se izgubi konekcija.

Uhvatili četnici cigu i traže mu da kaže gde je sakrio partizane.
• Cigo, gde su partizani?
• Neću da kažem.
• Cigo, ubićemo ti dete.
• Neću da kažem, ubijte ga.
I oni mu ubiju dete.
• Cigo, reci gde su partizani, ubićemo ti ženu.
• Neću da kažem, ubijte je ...
I oni je ubiju.
• Cigo, bree, reci gde su partizani, lupiću ti šamar!
• Ma dobro, bre, u podrumu su! - odgovori ciga.