VICOTEKA

Verovao sam u bolje sutra. Na žalost, sutra je ponedeljak.

Ne igraj se sa ženskim srcem - jedno je. Igraj se sa ženskim sisama - dve su.

Došao Ciga u vojsku i posle tri dana traži od kapetana da ide kući.
• Jesi li normalan, tri dana si u vojsci i hoćeš kući?! - zagrmi kapetan.
• Gos'n kapetan, Mileva me 'oće, moram kući. Smak sveta će bude ako ne odem, ima nađe drugog!
• Dobro, ako je tako. Ali sutra da dođeš, jesi čuo?!
Prođe jedna nedelja, nema Cige, prođe druga, nema Cige. Tek nakon mesec dana dođe Ciga i kaže:
• Gospodin kapetan, ja doš'o!
• A ko si ti?
• Pa, Ciga, znate, pustio si me kući ...
• Pa gde si ti, magarče jedan, jesam ti rekao da dođeš sutra?!
Tek će Ciga:
• Gos'n kapetan, ja doš'o danas ...

Nabacuje se tip ribi u diskoteci:
• Samo malo, da ti pogledam pod suknjicu ...
Nakon dosta nabacivanja, ženska nekako pristane i odu oni u WC. Vraća se on sav besan i seda sa prijateljima:
• Pa dobro, jesi li video nešto?
• Ma jesam, kurac!

Došao čovek kući, a na kauču leži žena i gleda neki TV program za kuvanje. Kaže joj muž:
• Ženo, što to gledaš kad i onako ne znaš da kuvaš?
• Pa i ti gledaš porniće i opet ne znaš da jebeš ...

• Dugo ste ribolovac?
• Već 10 godina.
• I nije vam dosadno sedeti satima i čekati da riba možda zagrize?
• Jok! Uvek se nađe neka budala koja postavlja glupa pitanja!

Kaže Perica učiteljici:
• Napisao sam pesmicu o seksu.
• Hmm ... Perice, ... hajde da čujemo.
• Ustanem rano, idem u školu, učim ... malo se igram, pa onda opet učim ... i tako ponovo svakog dana.
• Pa dobro Perice, a gde je tu seks?
• Pesma se zove: Jebeš takav zivot

Perica se obraća ocu:
• Tata, kupi mi iPhone.
• Reci magičnu reč.
• Valentina.
• Koja Valentina?
• Tvoja ljubavnica.
• Koji iPhone želiš?

Kaže Sosa Lali:
• Idem ja kod komšinice na pet minuta, a ti promešaj ručak na svako pola sata.

Drži slepac turpiju i pipka je sa svih strana. Naiđe mu prijatelj i pita ga šta radi. Slepac kaže:
• Ma, idi, u životu nisam čitao dosadniju knjigu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...