VICOTEKA

Verovao sam u bolje sutra. Na žalost, sutra je ponedeljak.

Ispituje profesor studente i prozove Ljubišu:
• Ljubiša, šta je sledilo posle Napoleonove smrti?
• Sahrana, profesore.
• Dobro sedi. Vidimo se za 40 dana.

Zbog krađe u prodavnici žena se nađe se pred sudijom:
• Šta si ukrala?
• Konzervu breskvi.
• Koliko je breskvi bilo u njoj?
• Pa, šest.
• Onda šest dana pritvora!
Iz pozadine se dere muž:
• Gospodine sudija, ukrala je i konzervu graška!

Pita Haso Muju:
• Je li ba, Mujo, koja je razlika između besplatno i džaba?
Mujo odgovara:
• Pa to ti je lako objasniti, evo vidi, školovanje je bilo besplatno ali ti si u tu školu išao džaba ...

Došao čovek kod doktora i počinje priču:
• Znate, doktore, moj sin nije pazio pa je zaradio neku polnu bolest.
• Nema problema. Samo ga dovedite pa ćemo ga izlečiti.
• Ali znate, on nije znao da je ima, pa je povalio kućnu pomoćnicu.
• Pa dobro, pogledaću i nju.
• Ma vidite, ja nisam znao za sve to, pa sam i ja naskočio na kućnu pomoćnicu.
• Ništa strašno, daćete krv na analizu pa ćemo i vas izlečiti.
• Ali, to nije sve. Ja nisam znao da sam bolestan, pa sam opalio i svoju ženu.
• Pa što odmah ne kažete, čoveče, sad smo svi bolesni!

Policajac zaustavi bračni par u autu:
• Molim dokumenta. Znate li da ste prebrzo vozili?
U tom trenutku sa suvozačkog mesta prodera se vozačeva žena:
• Pa jesam ti rekla, pa kako to voziš, sad će ti uzeti vozačku, kako si glup, ne mogu da verujem ...
Šizi ona i dere se bez namere da prestane ... U jednom trenutku policajac mu vraća dokumenta i kaže:
• Možete ići.
• Kako sad, zar nisam napravio prekršaj?
• Nema veze, već ste dovoljno kažnjeni.

Žali se plavuša majci:
• Mislim da me muž vara.
• A zašto to misliš?
• Pa, ova naša deca uopšte ne liče na njega!

Sede baba i deda na klupi u hladu, pa malo ćaskaju. Pita deda babu:
• Sećaš li se ti baba kad sam te prvi put poljubio?
A baba:
• Sećam se, kako se ne bi sećala!
Pita deda opet:
• A sećaš li se kad sam te prvi put jebao?
A baba će:
• Kako si jebao tako se i sećam!

Bila plavuša na koncertu Zdravka Čolića. Na kraju koncerta zamoli ona njega:
• Aj’ mi napiši na ruci svoj autogram.
Čola joj objasni:
• Obrisaće se ako ti ga tu napišem.
• Ma jok! Čim stignem kući, prepisaću ga na papir.

Dolazi Perica kod očnog lekara i žali se da ne vidi ništa. Lekar ga pita:
• Jesi li siguran da ne vidiš ništa?
• Jesam. Eno vidite onu muvu na zidu?
• Da, vidim.
• E pa, ja je ne vidim!

Deca su nasledna. Ako ih tvoji roditelji nisu imali, verojatno nećeš ni ti.