VICOTEKA

Verovao sam u bolje sutra. Na žalost, sutra je ponedeljak.

Tri lekara na kafi ... Oftalmolog kaže:
• Idem ja, vidimo se.
Otorinolaringolog dodaje:
• Idem i ja. Čujemo se.
Na to će ginekolog:
• Ok, pozdravite supruge.

Dva policajca svakog dana doručkuju u istoj pekari. Jednog dana vidi prodavac da nema drugog policajca pa pita ovog prvog šta mu je sa kolegom.  Ovaj kaže da mu je kolega juče bio kod zubara zbog zubobolje i da mu je zubar rek'o da jede sa druge strane.
• Pa? - pita prodavac - Gde je on sada?
• Eno ga na drugoj strani ulice, jede tamo ...

Radi neki električar u bolnici i nešto mu ne ide pa psuje, naiđe doktor, čuje to, pa upita:
• Šta je majstore, opet si nešto zabrljao?
Majstor mu odbrusi:
• Ja kad bešto zabrljam, ja to i popravim, a ti kad nešto zabrljaš, zatrpaš zemljom.

Sede dva čoveka uz kafiću i komentarišu prolaznike. Kaže jedan:
• Jao, vidi onu rugobu! Pazi kako je ružna!
Na to će onaj drugi:
• To je moja žena!
• Jao, nisam znao! Izvini, stvarno mi je žao!
• Eh, tebi je žao!

Šta se dobija ukrštanjem Crnogorca i Japanca?
• Čovek koj hoće da radi, ali ne može da ustane.

Fata zove Muju telefonom:
• Mujo, gde si?
• Evo me, u lovu sam!
• A ko to tako glasno stenje, bolan?
• Medved!

• Tata, izlazim sa prijateljima.
• Ne ideš ti nigde dok ne skineš tu mini suknju!
• Ma daaaaj! Šta onda da obučem?
• Bilo šta drugo, Miloše!

Dolazi Perica iz škole i pita ga otac:
• Sine, kako si prošao u školi?
• Tata ti si fudbaler, pa ćeš me razumeti. Produžio sam ugovor sa prvim razredom na još godinu dana.

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše:
• Dva puta sam te upozorio!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...