VICOTEKA

Verovao sam u bolje sutra. Na žalost, sutra je ponedeljak.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Ko radi ne boji se da će mu gazda biti gladan.

Prodaje Ciga na ulici kaiševe:
• Ajmo narode, kaišovi, kaišovi! Da deca imaju sve petice ... kaišovi, kaišovi ... navali narode!

Potrčao je u susret tramvaju. Nažalost, tramvaj ga nije prepoznao.

Sedi šofer kamiona u restoranu na pauzi i ruča. Dolaze trojica motociklista obučeni u kožu. Prvi prođe pored šofera, obori mu kafu u krilo i sedne za šank. Šofer ga i ne pogleda. Prolazi drugi, obori sok na stolu i ode za šank. Šofer ni pogleda, ni reči. Prolazi treći, prospe mu ručak i sedne za šank. Šofer ustane i napusti lokal bez reči. Prilazi plavuša konobarica da uzme narudžbinu. Motociklisti prokomentarišu:
• Ovaj ovde što je bio – nema čoveka u njemu!
Konobarica odgovori:
• Ma, ni čoveka ni šofera, ne ume ni da se isparkira. Eno, vozio je u rikverc i pregazio tri motora.

Pita učiteljica đake šta će biti kad porastu. Jovica kaže:
• Ja ću biti lekar.
Stevica kaže:
• Ja ću biti pilot.
Milica kaže:
• Ja ću biti mama.
A Perica kaže:
• Ja ću pomoći Milici da bude mama.

Šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na P?
• Papričica.
A šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na O?
• Opet papričica.
A šta je to malo, crveno, raste u bašti i počinje na N?
• Nećete verovati, ali opet papričica.

Ono što sam iz španskih serija naučio, to je da poštujem kućnu pomoćnicu. Možda mi je majka ...

• Dragi, stigla sam, konačno. Kupila sam ti piva, šta želiš za večeru? Večeras je utakmica pa možeš zvati drugare da zajedno gledate, a posle možete i u provod ...
On:
• Jel' mnogo?
• Ma niiiiije, samo malo branik, levi far i retrovizor ...

Pita tata Pericu:
• Zašto nisi u školi?
• Nastavnica mi rekla da sam izgubljen slučaj. A zašto ti nisi na poslu?
• Iz istog razloga kao i ti, samo meni je to rekao direktor.