VICOTEKA

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Očitali su mi struju i sada mogu da upalim ... sveću!

San mi je da budem matematičar i da se svakog jutra budim sa dve nepoznate.

U sred noći probudi žena muža i kaže:
• Dragi, baš sam nešto ružno sanjala i prepala sam se. Znaš, kada sam bila mala i kad sam se u sred noći bojala mraka, ili kad mi je bilo hladno, mama bi me uvek privila ka sebi, zagrlila i poljubila.
A muž će:
• Pa ti stvarno nisi normalna!? Sad, u pola noći, da te vozim kod mame?

Došao direktor škole kod Perice u razred. Bio je čas srpskog i imali su zadatak da kažu po jednu rečenicu. Prvi se javio Perica:
• Moja tetka je lepa.
• Bravo Perice. A sada proširi tu rečenicu. – zadovoljna je učiteljica.
• Moja tetka je lepa i ona je kurva.
• Perice sram te bilo, pa zar pred direktorom?!
U tom trenutku zvoni za kraj časa. Drugi čas, treći čas prolazi, ... nema Perice. Četvrti čas, i dalje ga nema ... Dolazi on na peti čas i pita ga učiteljica:
• Perice, pa gde si ti bio do sada?
• Vodio sam direktora kod tetke ...

Kada pukne žica na violini, svirke više nema, a kada meni puknu živci, žurka tek počinje.

Mujo i Haso veliki fudbalski fanovi se dogovore da ko prvi umre dođe onom drugom u snu i javi mu da li se gore na nebu igra fudbal. Desilo se tako da Mujo prvi umre i kao što su se dogovorili jedno večeri dolazi Hasi u snu da mu javi.
• Haso,imam jednu dobru i jednu lošu vest - reče Mujo.
• Kaži prvo dobru - odgovara Haso.
• E pa ovako, dobra je ta da se gore na nebu fudbal igra još kako.
• Odlično, hajde mi reci sada lošu vest.
• Braniš u nedelju!

Sretnu se dva drugara na autobuskoj stanici. Prvi pita drugog:
• Šta ima jarane, jesi li se oženio?
• Nisam još. - odgovara drugi.
• Pa šta čekaš? - upita prvi.
• Autobus. - odgovori drugi.

Došao mladi student biologije par dana na selo, da sakuplja biljke za svoj herbarijum. Kako nikoga iz sela nije poznavao, upute ga seljani kod jedne udovice, da je priupita da li bi ga primila na konak. Udovica mlada, zgodna, smeška se i sve premerava mladića. Ovom bi malo nezgodno pa uze zvaničan ton i reče:
• Gospođo, uveravam vas da sa mnom nećete imati nikakvih neprijatnosti. Ja sam intelektualac!
Na kraju se oni nekako dogovore pa ga ona tako primi kod sebe u kuću. Sledećeg jutra izađe student na dvorište. Udovica poranila pa hrani živinu. Oko nje desetak koka i tri petla. Priupita on nju:
• Nisu li tri petla malo previše za toliko koka?
• Pa, baš i nisu. Onaj jedan tamo je pravi petao, a ova dvojica tu su više nekako ... intelektualci - odgovori mu ona preko ramena.

Učiteljica pita:
• Deco, ko zna da mi objasni kako funkcioniše država?
Javlja se Perica:
• Država je kao prekookeanski brod. Kapetan je predsednik Vlade, a posada su ministri i oni vode taj brod kroz talase i oluje i sve druge nedaće ...
Učiteljica dobacuje:
• A narod?
Perica odgovara:
• Pa putnici su narod!
Učiteljica nastavlja:
• A šta rade putnici?
A Perica će kao iz topa:
• Pa povraćaju!

Pita Dragica Tomu:
• Tomo, koliko si imao glasova na izborima?
• Dva, Dragice, a što pitaš?
• Uuu, mamicu ti tvoju, znala sam da imaš ljubavnicu!