VICOTEKA

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Od izbora dva putića, vode na dve strane, jedan na biro, drugi preko grane.

Mladić razgovara telefonom sa svojom devojkom:
• Ljubavi, kako te samo volim! Za tebe bih preplivao okean, popeo se na vrh Himalaja, ma ...
• Dragi, kako si ti sladak, ‘ajde dođi do mene, sama sam.
• Jao, nemoj večeras, pada neka dosadna kišica!

Pita Haso Muju:
• Je li ba, Mujo, koja je razlika između besplatno i džaba?
Mujo odgovara:
• Pa to ti je lako objasniti, evo vidi, školovanje je bilo besplatno ali ti si u tu školu išao džaba ...

Radnik zove šefa telefonom, od kuće:
• Halo šefe, ne mogu danas da dođem na posao, pokvario mi se auto ...
• Što ne dođeš autobusom?
• Nemam autobus!

Razgovaraju dvoje ljudi:
• Ove naše komšije mora da su strašno siromašne ...
• Otkud znaš?
• Trebalo je da vidiš kakvu su dreku digli kad im je dete progutalo 50 para!

Stari farmer napisao je pismo svom sinu, koji je nevin završio u zatvoru:
• Ove godine ne mogu da zasadim krompir. Zemlja je jako tvrda i nemam snage da kopam. Znam da bi mi ti pomogao da si ovde.
Sin je odgovorio:
• Budalo, ne kopaj zemlju. Ispod sam zakopao oružje!
Policija je, pre slanja, pročitala pismo i sledećeg dana raskopala zemlju, ali ništa nije pronašla. Sin je ponovo pisao ocu:
• Zasadi sada krompir, oče. Ove je najviše što sam mogao da uradim odavde.

Pouka: Kada ima želje, ima i načina!

Na času biologije nastavnik upita Pericu:
• Znaš li, Perice, bar jednog sisara koji leti?
• Znam: stjuardesu - odgovori Perica.

Kaže mala Ciganka ocu:
• Tato, Džafer me juri svaki dan, hoće da me kresne!
• Pa Sanela, razumi ga, lepa si, privlačna, ..., imaš već 11 godina, ..., a i brat ti je, ...

Momak i devojka sede na klupi u parku. On je ljubi i dira po leđima.
• Šta tražiš tamo, pita ona?
• Sise ...
• Pa napred traži, budalo!
• Tamo sam već tražio ...!

Pacijent koji je iskoristio sve bonuse za bolovanja dolazi kod lekara u medicini rada:
• Doktore treba mi neki dan bolovanja.
• Može al' moraš da uradiš analize, - reče doktor i protrlja tri prsta - krv i ...
• Znate doktore, ja krv vadim samo iz vene - odgovori pacijent savijajući ruku u laktu.
• Dobro, a onda ćeš ... - reče doktor, videvši da ga je ovaj dobro nasamario - da odeš kod našeg poznatog neuropsihijatra.
U međuvremenu doktor pozove kolegu i ispriča da ga je ovaj nasamario i da ga otkači. Kuc, kuc, na vratima kod neuropsihijatra ...
• Šta čekaš, ulazi i svlači se!
Ne obraćajući pažnju na njega, doktor ga upita :
• Pa zar se još nisi još skinuo?
• Evo odah.
Pacijent go kao od majke rođene stoji držeći se rukama za polni organ i gleda po ordinaciji uzneveren, ne znajući šta ga čeka. Doktor podiže glavu i dreknu:
• Šta se držiš za đoku?!
• Pa, znaš doktore, ... ja sam naviko kad dođem kod doktora da mu uvek nešto donesem.