VICOTEKA

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Zašto plavuša nosi sat oko noge?
• Da ide u korak s vremenom!

Na ulazu u restoran stoji natpis:
• Jela sa pečurkama naplaćujemo unapred.

• Huso!
• Šta je, Mujo?
• Jesi čuo novost?
• Jok! Šta se desilo?
• Pa, Fata na samrti.
• Joj, moram hitno do nje!
• Što? Jel’ da se oprostiš?
• Ma, jok! Nego mi je još davno rekla da sam ja poslednji kome bi dala.

• Halo! Da li je to policija?
• Da, izvolite.
• Želim da prijavim nasilje u porodici.
• Recite.
• Baba me tera da jedem boraniju!

Kaže Lala ženi:
• E moja Ružo, zamisli da se zoveš Bosiljka. Dođe pop da sveti vodicu i kaže ti: Daj mi bosiljka - a ti, šta ćeš, moraš da mu daš ...

Došao Piroćancu kum u goste. Piroćanac mu za ručak ispržio samo jedno jaje. Kum počne da jede, ali mali Piroćanac sedne uz kuma, pogleda u jaje, pa zaplače:
• Tata, hoću i ja da jedem jaje!
Na to će otac:
• U bre, kakav si! Odmah plačeš! Pa nije kum ala, pa da pojede celo jaje, će ostane i za tebe!

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu:
• Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

• Gde ćeš?
• Krenuo do grada!
• Šta ćeš tamo?
• Idem da gledam ono što ne mogu da jebem!
• A posle?
• A posle ću da jebem ono što ne mogu da gledam!

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

• Hej ćao, hoćemo li večeras na ćevape ili pljeskavicu?
• Ja sam vegetarijanka.
• E, ima pored restorana odličan travnjak!