To ne može

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu: • Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te! • Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe! • Daj mi malo one teletine! • To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Pita Perica tatu: • Tata, tata, a koliko košta venčanje? • Ne znam, sine, ja svoje još uvek otplaćujem!

Telefon više puta zvoni u jednoj firmi. Ljutiti glas: • Halo, pa šta je ovo, zašto se niko ne javlja kada ja zovem?! Radnik: • A jebote, šta oćeš čoveče? U gužvi smo! Još ljući glas: • Znaš li ti s kim razgovaraš?! Ovde tvoj direktor! Radnik: • A znaš li ti s kim razgovaraš? Direktor: • Nemam pojma?! Radnik: • Onda možeš da mi ga popušiš!

Došla časna sestra kod ginekologa i sva uznemirena govori: • Doktore, mislim da sam teško bolesna, iz nje mi povremeno ispadaju neke čudne svete sličice ... Ginekolog joj kaže da se skine, pregleda je i reče: • Draga sestro, Vi ste potpuno zdravi, nisu to nikakve svete sličice već nalepnice sa banana.

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije: • Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ... • Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Zvone policajci Muji na vrata. Mujo pita: • Ko je? • Policija. • Šta hoćete? • Malo da popričamo. • Kol`ko vas ima? • Dvojica. • Pa popričajte.

Ulazi Mujo u birtiju i na šanku vidi posudu punu novčanica od 100 KM, pa pita konobara: • Bolan, šta je to? Konobar mu kaže: • Staviš unutra 100 KM i ako ispuniš 3 zadatka, sve pare iz posude su tvoje. • Pristajem, šta treba? • Prvo moraš da eksiraš litru rakije, i bez grimase spustiš praznu flašu na šank. Drugo, vidiš pozadi ona vrata tamo? Iza tih vrata, tamo u dvorištu, onom besnom pitbulu treba da izvadiš bolestan zub. Zatim, na spratu treba da izjebeš babu od 70 godina. Ako sve uradiš, pare su tvoje! Odmahne Mujo rukom i kaže konobaru: • Daj onu litru ovamo, nek ide sve ... Potegne Mujo onu litru, i bez grimase spusti praznu flašu na šank. Siđe sa barske stolice pa, vidno teturajući, krene prema onim zadnjim vratima ka dvorištu. Čim su se vrata zatvorila, malo zatim, čuje se: "Vau, vau, kev, kev ... ciju, ciju ..." Posle 15 minuta, otvaraju se vrata i Mujo, sa vrata, dreknu na konobara: • Je li, a gde je ta baba sa bolesnim zubom?

Pre neko veče izašao sam sa prijateljima u noćni provod. Bilo je odlično i ubili smo se pivom. Znao sam da sam mrtav pijan i uradio sam nešto što nisam uradio godinama - otišao sam kući autobusom. Da au–to–bu–som! Stigao sam kući bezbedno i bez nevolja! P.S.: Ovo me stvarno oraspoložilo budući da nikada ranije nisam vozio autobus!

Potrčao je u susret tramvaju. Nažalost, tramvaj ga nije prepoznao.

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.

Zašto mrtvaci ne mogu da igraju fudbal? • Zato što ne mogu da naprave "živi zid"!