VICOTEKA

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

• O čemu maštaš, prijatelju?
• Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim.
• Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima?
• Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.

Momak i devojka u krevetu:
• Pa, počni već jednom, život je kraći nego što misliš - reče devojka.
• Pa, primakni se malo bliže, i on je kraći nego što misliš - odgovori momak.

Pao Mujo na ispitu iz književnosti pa onako nasekiran prošao pored biste Alekse Šantića i opsovao:
• Jebem te, Andriću, i tebe i tvoj Gorski vijenac!

• Je l' ti se sviđa moj novi iPhone?
• Da. Koliko si ga platio?
• Nisam ga kupio, dobio sam ga ...
• Gde bre?
• Pobedio sam u trci ...
• Koliko vas je učestvovalo?
• Pandur, vlasnik telefona i ja ...

Ukrao Ciga bure rakije, međutim, uhvatili ga posle deset dana i izveli na sud. Sudija ga pita:
• Jesi li ti pre deset dana ukrao bure rakije?
• Jesam!
• Policajac je kod tebe našao prazno bure. Gde je rakija?
• Popio!
• Pa nisi valjda za deset dana popio celo bure?
• I nisam, popio sam pola ...
• A šta je sa drugom polovinom?
• Pa prod'o sam!
• A gde su pare?
• Popiooooo!

Tražim ženu svog života, ... ali pod uslovom da ne sazna njen muž.

Pita mali Zemunac oca:
• Ej, ćale, š'a je to 'viluk'?
• Viluk? Ne'm pojma! 'De si to čuo, bre?
• U školi, ćale! Rekla učiteljica: Okačite jakne, 'nači, viluk!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Pitali Piroćanca kako je moguće da tako loše zna gramatiku srpskog jezika, a on odgovori:
• E, bate, da je Vuk Karadžić rođen u Pirot, ja bi vi bio lektor na Er-Te-Es!

Dolazi devojka kod lekara i žali se da su joj se pojavili zeleni krugovi na unutrašnjoj strani butina. Svuče se, doktor je pregleda i ne može nikako da se doseti kakva bi to bolest mogla da bude. Najzad se udari po čelu:
• Da li Vaš momak nosi minđuše?
• Da.
• E pa, ... utrapili su mu lažno zlato ...