VICOTEKA

Sanjao sam da nemam ni prebijene pare i ujutru, čim sam se probudio, san mi se ostvario. Ne odustajte od svojih snova!

Dolazi muž kući rano ujutro, sav raštiman. Žena ga dočekuje:
• Gde si ti do sada, aaa?
• Pa, kolega se ženi, ... pa napravio momačko veče.
• A, je l'? Da niste doveli neku kurvetinu, pa radili redaljku na kauču, aaa?
• Nismo, otkud ti to?
• Jaooo, nemoj meni da pričaš, kao da nikada nisam bila na momačkoj večeri!

Perica priča Ivici:
• Tata je rekao komšinici da je dobra riba.
• I, ... šta se posle desilo? - upita Ivica.
• Pa ništa, ... samo mu je mama polomila pribor za pecanje.

Šta je to ljubav?
• To je kada on odvaja rakiju od usta da bi njoj stavljao obloge!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se   zaposli.
• Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj.
• Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje.
• Ma daj bilo šta!
• Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime.
• Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar.
• Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća.
Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u   Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi   iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade   na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije:
• Rade, potpiši ovde.
• A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici.
• Rade, moraš baš ti da potpišeš.
• Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja.
• Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen?
• Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!

Razgovaraju dve prijateljice:
• U ovoj vazi je pepeo moga muža!
• Oh, nisam znala da je umro!
• Ma nije umro, samo ga mrzi da ustane i uzme pepeljaru!

Otišli Mujo i Haso u London da vide koliko je napredovala tehnologija. Šetajući gradom zapazili su kako se ljudi javljaju na mobilne telefone veličine kutije šibica. U izlozima prodavnica videli su malene kompjutere u raznim bojama, koji samo što ne kuvaju kafu ... Mujo ogorčeno gleda sve to i buni se što toga nema u Sarajevu. Sine njemu ideja:
• Ajde, Haso, da odemo u saunu da vidim kako će se javljati na telefone kad su potpuno goli. Odu oni u saunu, Mujo se lukavo smeška, kad zazvoni telefon. Osvrne se Mujo, gleda kome zvoni telefon i ne može da veruje očima. Englez vadi telefon iz zadnjice i javlja se. Mujo u još većem čudu. Tako i drugom zazvoni telefon, pa trećem… Mujo pobesni, ode u toalet i stavi toalet papir u zadnjicu tako da mu viri deo papira, a zatim uđe u saunu. Spazi ga Englez, priđe mu i kaže:
• Sorry, mister, viri vam toalet papir iz zadnjice. 
Na to će Mujo:
• E, budalo, nije to toalet papir. Stiže mi faks!

Pričaju tri babe kako im je pre bilo dobro u životu. Priča prva:
• Joooj, pre su mogli da se kupe ogromni, debeli krastavci - i rukom slikovito pokazuje dužinu i debljinu.
Druga s razumevanjem klima glavom i nastavlja:
• Ma znam, i mogao se kupiti odličan luk nekada davno - i rukama pokazuje kao da drži dve velike glavice luka.
Treća, koja je bila malo gluva, reče:
• Ne čujem vas baš najbolje, al’ savršeno se sećam frajera o kom pričate!

Pričaju dva starija Crnogorca:
• Kako ti je u penziji?
• Ma, bez veze, ... isto radim, a manja plata.

Idu dve dlake ulicom. Jednu pregazi auto, a druga kaže:
• Uh, za dlaku.

Posle celodnevne vožnje kolima, stranac dođe u pola noći u hotel na Crnogorskom primorju. Prijavi se, uzme ključeve od sobe i zamoli na recepciji da ga probude sutra u pola osam jer ima važan sastanak ...
Sutradan zvoni telefon i bude ga:
• Jeste li Vi naručili buđenje u pola osam?
• Da, jesam.
• Pa, ustaj jado, već je jedanaest!