VICOTEKA

Dođe devojčica sa ocem u berbernicu. Stane nasuprot berberske stolice, jedući pizzu, dok joj se otac šišao. Berberin se nasmeši i kaže joj:
• Dušo, imaćeš dlake po pizzi.
• Znam, znam, dobiću i sise - odgovori ona.

Hvali se osamdesetogodišnji deda svom doktoru kako mu je žena koja je 60 godina mlađa od njega ostala trudna i da će ubrzo postati otac. Doktor potapša starog dedu po ramenu pa reče:
• Da ja tebi, deda, ispričam jednu malu priču: Bio jedan lovac i jedno jutro ode on u lov na medvede. Kad je naleteo na velikog medveda on potegne za puškom i tad primeti da je umesto puške poneo kišobran ali on svejedno uperi kišobran u medveda i na njegovo čudo kišobran opali i ostade medved na mestu mrtav ...
• To je nemoguće! – prekide ga deda – mora da je tu bio još neko. Sigurno je neko opalio iza njegovih leđa a da on nije ni znao!
• Upravo tako deda, o tome ti pričam.

Pričaju dve babe u parku, kaže prva drugoj:
• Udaje mi se unuka, ako Bog da!
• Stvarno? Baš lepo, a odakle je mladoženja?
• Iz Fejsbuka, ne znam gde je to mesto, ali mi ona tako rekla ...

Kaže učiteljica đacima:
• Ko misli o sebi da je glup, neka ustane.
Svi sede, niko ne ustaje. Posle dužeg vremena, ustaje Perica. Učiteljica sva zapanjena, ne veruje da on smatra kako je glup, pa ga upita:
• Štaaa?! Ti misliš da si glup?!
A Perica odgovori:
• Ma, ne, nego mi bilo žao da sami stojite!

Na času biologije nastavnik upita Pericu:
• Znaš li, Perice, bar jednog sisara koji leti?
• Znam: stjuardesu - odgovori Perica.

Razgovaraju momak i devojka:
• Koliko me voliš od jedan do deset?
• Srećo, od jedan do deset te volim jako, ali posle deset idem sa društvom na pivo.

Kaže frajer Piroćanac:
• Volim skromne cure, šetnja po parku, klupica ...
A riba će na to:
• Neka, platiću ja kafu, jeftinija je od upale krajnika ...

• Draga, moram ti reći istinu: firma je bankrotirala, otac me izbacio iz testamenta i oduzeo mi auto. Hoćeš li me i dalje voleti?
• Naravno dragi, ali ćes mi jako nedostajati!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Nikada nisam smeo da dovedem devojku kući. Prvo zbog roditelja, a posle zbog žene.

• Jesi li igrao poker? - pita Fata Muju.
• Nisam, matere mi! - odgovori on.
• Dobro, 'ajde da večeraš. Kol‘ko ćeš sarmi?
• Tri pa jednu!