VICOTEKA

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

• Gledala mi ciganka u dlan.
• I ..., šta ti je rekla?
• Rekla mi je: "Do 35. godine nećeš imati para i mnogo će se mučiš"
• A posle?
• Pa rekla mi je: "Posle će se navikneš"

Muškarac i žena koji se nikada ranije nisu sreli našli su se nekom greškom u istom kupeu spavaćih kola u vozu. Oboma je bilo nelagodno u početku, ali su ubrzo zaspali umorni, on na gornjem krevetu, a ona na donjem. Negde oko jedan sat noću on se nagne i šapne ženi:
• Gospođo, izvinite ako vas budim, da li biste mogli da mi dodate rezervno ćebe is ormana? Strašno mi je hladno.
• Imam bolju ideju, odgovara ona - samo za noćas, da se pravimo kao da smo venčani.
• Ohoho, fantastična ideja, odličan način da se oboje ugrejemo ...
• Odlično, - kaže ona - Pomeri dupe i uzmi sam svoje jebeno ćebe!

Voze se trojica na motoru, kad ih zaustavi pandur. Kaže im:
• Šta je ovo, da li ste vi normalni, na jednom motoru vas trojica?!
Oni:
• Trojica??? U jebem ti život, ispade nam Dragan!

Mujo i Fata u prodavnici, gledaju šta sve ima, kad Mujo dohvati neku flašicu i začuđeno će:
• Kupka za bebe sa prahom bisera? Pa mene matera kupala sa koprivom, do sedme godine nisam imao obrve!

Ide zli nadrkani divlji vepar kroz šumu, i naiđe na zeku, pa mu kaže:
• Ajde, mali, gubi se odatle da te ne pregazim.
• Nemoj tako - kaže zec.
• Jok, ti ćeš - kaže vepar.
• Ja sam čarobni zec!
• Šta to mene boli đoka?
• Pa, ispuniću ti tri želje.
• Crkni.

Šta je to menstruacija?
• To je kad žena legne na belu posteljinu, a probudi se na zastavi Japana.

Kako ćemo? - pitanje koje povezuje frizere, prostitutke i ljude kojima fali ideja!

Mladi par se mazi na klupici u parku. Ona mu šapuće na uvo:
• Dragi, znaš, imaćemo troje dece!
• Kako znaš? - pita on.
• Pa, trenutno su kod moje mame!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kratkovidi profesor šeta pogledom po učionici, zatim uperi prst u jednog koji je stajao pored prozora:
• Ti, pored prozora! ... Ponovi šta smo učili na prošlom času!
• Ma otkud znam ...
• Kako ne znaš? Zašto sinoć nisi obnovio lekciju?
• Pa ... sinoć sam igrao poker sa prijateljima, pa smo malo cugnuli, pa smo zaglavili jutros do tri ...
• Šta?! – zagrcnu se profesor.
• Pa šta ti radiš ovde, nesrećo jedna?!
• Ja? Pa ... poslali me iz firme da popravim radijator ...