Sve ove na broju

Nisu mi sve ovce na broju, izgleda da su me neke blokirale.

Hvali se Englez kako je ženi za rođendan kupio Porshe i da ide od 0 do 100 za 7 sekundi. Francuz kaže: • A ja sam svojoj kupio Ferrari i za 5 sekundi ide od 0 do 100. Bosanac sluša pa reče: • Ja sam svojoj Fati kupio poklon, i za 1 sekundu ide od 0 do 100. Englez i Francuz će uglas: • Ma, nemoguće, pričas gluposti, to ne postoji ... a šta si joj to kupio?! • Vagu! - odgovori Bosanac.

Došao zeka kod mede i moli ga da ga prošvercuje preko grane. Kaže zeka: • Molim te, medo, prošvercuj me preko grane. • Ne mogu, zeko, kako ću bre ... • Ajde, medo, molim te. Evo, ja ću se uvućie u tvoj prednji džep i neću ni zucnuti ... • Dobro, ajde. Došli oni na granicu, kad carinik gleda medu i nešto mu sumnjiv, pa kaže: • Je li, medo, šta ti je to u prednjem džepu? Meda brzo zvekne šakom iz sve snage po džepu, stavi ruku u džep i izvuče: • A to, to mi je zekina slika ...

Otišao Milojko u švaleraciju i izdao ga đoka, pa se načisto obrukao. Gleda on njega, besan kao ris i kaže mu: • Čekaj, čekaj, dok dođem kući, .... presudiću ja tebi, nećeš ti mene više da brukaš i zajebavaš! Dođe Milojko kući, uzme sekirče, stavi đoku na panj i zamahne ... Taman on zamahne, đoka sklizne sa panja. Milojko još jednom zamahne, đoka opet sklizne sa panja. Milojko popizdeo, pa mu kaže: • Mater ti jebem, sekirče vidiš, a pičku ne vidiš ...!

Putnički brod prolazi pored malog pustog ostrva u Tihom okeanu. Putnici sa broda vide na ostrvu čoveka duge kose i brade kako skače, urla i maše rukama iz sve snage. Jedan od putnika upita kapetana: • Ko je ono na ostrvu? • Ne znam, ali svake godine kada ovuda prolazimo, on totalno podivlja.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Došao čovek kod popa da se ispovedi ... • Oče grešio sam! Kaže mu pop: • Bog je veliki, oprostiće ti. Samo se ispovedi. • Došao ja kod devojke i tako reč po reč, reč po reč, zapričam se sa taštom i na kraju spavam sa taštom. • Uuuu, pa, to nisi smeo, ali Bog je veliki oprostiće ti. • Ma, pope to nije sve! Tako ja i sa tastom, reč po reč, zapričasmo se i ja opiči i tasta! Reče mu pop: • Ajde ti sine polako, kreni, da se i ti i ja ne zapričamo!

Bolje pet do dvanaest nego nijednu posle jedan.

Razgovaraju Mujo i Haso: • Kupio sam onoj mojoj rasipnici Fati knjigu: Umetnost štednje. • I? Ima li kakvih rezultata? • Da. Više ne pijem i ne pušim.

Sudija pita svedoka: • Znate li Vi šta se dobija za lažno svedočenje? • Naravno da znam, meni su obećali novi stan.

Gospođo, recite svojim sisama da ne bulje u moje oči!