VICOTEKA

Nisu mi sve ovce na broju, izgleda da su me neke blokirale.

Srele se dve plavuše. Pita prva onu drugu:
• Gde si bre, nisam te videla sto godina?!
• Ma, ne pitaj, u haosu sam ovih dana. Još sam juče bila i na parastosu.
• Opaaa, Grčka, ima se, može se!

Pita učiteljica Pericu šta je to katastrofa. Kaže Perica:
• To je kad lisica pokolje kokoške.
Učiteljica:
• Pa, to nije katastrofa, to je šteta.
Sutra učiteljica pita isto pitanje. Perica odgovara:
• To je kad avion u kom se nalazi puno političara eksplodira i padne u okean!
• Bravo Perice, to jeste katastrofa.
• Ali nije šteta.

Parkiranje u Beogradu je kao seks:
• Koliko god da je dobro, uvek misliš da može bolje.
• Ženama je potrebno više vremena.
• Ako ne želiš da se potrudiš, uvek možeš da platiš.
• Zabranjena mesta su uvek uzbudljivija.
• Koliko god da se trudiš da nađeš savršenu poziciju, neko će da te kresne od pozadi.
• Veličina jeste bitna.
• Možeš da ostaneš do jutra ako baš moraš, ali u sedam, da više nisi tu.
• Ako je savršeno i slobodno, sigurno postoji neki problem.
• Moraš da poznaješ zone.
• Moraš da znaš da izađeš na vreme.
• Ako si na zabranjenom mestu, budi brz.

Pacijent dolazi kod svog, inače veoma uobraženog, doktora i žali mu se:
• Doktore, imam visoku temperaturu već tri dana, kašljem i malaksao sam.
• Da li ste uzimali nešto od lekova?
• Pa bio sam juče u apoteci i apotekar je rekao ...
• ... i kakvu je glupost rekao taj tvoj apotekar?
• Da se prvo javim Vama!

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara:
• Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!

Novi padeži kod Srba:
• Koruptiv. Kome? Koliko?
• Rokativ. Koga? Čime?

Dva komarca sreću se ispred Poreske uprave, jedan izlazi a drugi bi da uđe. Onaj što izlazi kaže onom drugom:
• Ne vredi ti da ulaziš, ovi unutra isto piju krv!

Zašto Italijani ne prave roštilj?
• Zato što im špageti propadaju između žica.

• Čime se baviš?
• Pojim stoku ...
• Aha, znači poljoprivreda, stočarstvo ...
• Ne, ja sam konobar!

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?