VICOTEKA

Dabogda te Sveti Petar prihvatio za prijatelja na Fejsu!

• Šefe, pozajmite mi 100 eura - kaže plavuša svom šefu.
• Hoću, lutkice, evo.
• Hvala, šefe. Vratiću ti kada budeš mogao ...

Gleda Perica sliku oca i majke i pita oca:
• Tata, zašto na slici ti sediš, a mama stoji?
• Perice, sine, ta slika je napravljena posle naše prve bračne noći. Ja nisam mogao da stojim na nogama, a majka nije mogla da sedi.

Kladila se dva Piroćanca u dva dinara ko će duže da izdrži pod vodom.
Udovice su podelile po dinar!

Ili je Vučić prodao zimu, ili je Čeda pošmrkao sneg - trećeg nema.

Pobegl Mujo i Haso iz zatvora i još im samo preostaje da preskoče neku ogradu. Međutim, tuda prolazi policajac i njih dvojica trk iza dva grma. Policajac čuo neko šuškanje pa se prodera:
• Ko je iza prvog grma?
• Mijau - mjauknu Mujo!
• Ko je iza drugog grma? - upita policajac.
• Isto mačka! - odgovori Haso.

Kaže jedna komšinica drugoj:
• Komšinice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, ... i ja čekam muža!

Kada je Bog stvarao svet, odlučio je da svakom narodu podari dve vrline. Tako su Švajcarci postali precizni i poslušni. Japanci vredni i strpljivi. Italijani veseli i romantični. Španci temperamentni i ritmični. Kada je došao do Srba, Bog reče anđelu:
• Srbi će biti pametni, dobri ljudi i političari!
Nakon završenog posla, pita anđeo:
• Bože, svima si dao dve vrline, samo Srbima tri. Zar neće tako biti nadmoćniji od svih drugih naroda?
Bog reče:
• Hmm, imaš pravo, ali kako se Bogom dane vrline ne mogu naknadno ukidati, Srbi će ih imati sve tri, ali svaki Srbin može imati kao i drugi narodi samo po dve osobine:
- Ko je dobar čovek i političar, ne može biti pametan.
- Ko je pametan i političar, ne može biti dobar čovek.
- Ko je dobar čovek i pametan, ne može biti političar.

Na kraju školske godine pita majka Pericu:
• Perice, kako je bilo danas, poslednjeg dana školske godine?
• Osećao sam se kao general.
• Kako to, kao general?
• Stajao sam mirno i posmatrao svoje jedinice.

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon':
• Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se!
Zatim kao okrene drugi broj:
• Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se!
Opet kao okrene treći broj:
• Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije.
Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao:
• Dobar dan, što mogu učinit za vas?
A jedan od one trojice kaže:
• Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Devojke me izbegavaju zato što sam ružan... sve dok ne saznaju kolika mi je plata. A onda me izbegavaju zato što sam ružan i siromašan!