Mindžuša

Kako Cigani zovu pirsing na ženskom polnom organu? • Mindžuša!

Piroćanac od 90 godina umire. Na samrtnoj postelji moli svoju 60 godina mlađu ženu da silne milione koje je uštedeo pokopa zajedno sa njim jer veruje u zagrobni život i želi da na nebu troši i živi luksuzno. Na sahrani, najbolja prijateljica upita njegovu ženu da li je ispunila poslednju želju svog muža. • Pa naravno da jesam, napunila sam sanduk čekovima, stavila mu u džep hemijsku olovku, pa neka troši koliko god želi.

Idu dve palačinke putem. Jedna ide napred, a druga za njom. Prva palačinka kaže onoj drugoj: • Hajde, požuri malo! Ova joj odgovori: • Ne mogu, žuljaju me orasi!

Kada mediji objave da je neko ubijen zbog neraščišćenih računa, ja pomislim da su ga roknuli ovi iz elektrodistribucije!

Nađu dva kostura motor na groblju: • Hajde da se provozamo - kaže prvi. A drugi kostur kaže: • Važi, sačekaj me tu, odmah se vraćam. Vraca se on i nosi krst, a prvi ga pita: • Šta će ti to? A ovaj će na to: • Ne idem nigde bez lične karte.

Prišao sam joj i odlučno rekao: • Lutko, ja sam rešen da sa tobom večno plešem! A onda sam čuo glas iza sebe: • Gospodine, izađite iz izloga!

Zašto mali crv plače? • Mama mu je otišla na pecanje ...

Došla Fata kući nakon dugo vremena, pa je Mujo upita: • Gde si do sada? Fata odgovara: • Zajebala sam se! Mujo je pita: • Kako si se zajebala? Fata odgovara: • Onako kako se ti zakartaš.

Radiša i Radojka se posvađali, lete teške reči i po neki tanjir, pa se Radojka rasplaka: • Ti men' nikad ne kažeš izvini kad zajebeš nešto! Radiša izbegne jedan tanjir pa pokunjeno kaže: • Dobro Radojka, izvini ... Radojka zgrabi još jedan tanjir i zafrljači ga na Radišu: • Najlakše je reći izvini ...!

Došao otac malog Perice u školu na informacije i kaže njemu nastavnica: • Vaš sin je ceo test prepisao od najbolje učenice u odeljenju! Pita nju otac: • A kako znate da je Perica od nje prepisao test, a ne ona od njega? • Znam tako što su im prva 3 odgovora identična, a u četvrtom je ona napisala – “ne znam”, a Perica je napisao – “neznam ni ja”!

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...