Upala krajnika

Kaže frajer Piroćanac: • Volim skromne cure, šetnja po parku, klupica ... A riba će na to: • Neka, platiću ja kafu, jeftinija je od upale krajnika ...

Pun bus. Devojka prilazi baki i pita je: • Bako, jel silazite? A baka će: • Dete, sa kurca se silazi. Iz autobusa se izlazi!

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu. • Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica. Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan. Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu: • Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio? Muž odgovori: • Niko! Ja sam oprao naše prozore.

Nisu mi sve ovce na broju, izgleda da su me neke blokirale.

Nakon majčinih saveta, mali komarac poleti na svoj prvi let. Posle nekog vremena, vraća se mali komarac i pita ga majka: • Kako je bilo, sine? • Super, mama! Kada su me videli kako letim, svi su mi pljeskali!

Vodoinstalater ulazi u zgradu i pita domara: • Gde je stan Lukić? • Lukići su se odselili pre dva meseca. Vodoinstalater se počeša po glavi i reče: • Vidite kakvi su ljudi, kažu hitno, a kad dođem, nema ih.

Šta ćeš dati plavuši koja ima sve? • Penicilin.

Nosili Lala i Spira zvono na vrh crkve i krenuše dole nakon obavljena posla, ali lift ne radi a stepenice zaključane. Čekali Lala i Spira tako tri - četiri sata kad će odjednom Lala: • Spiro, ja moram da serem. A Spira mu kaže: • Ma obavi to tu, na licu mesta, preko oluka, neka padne dole pa ćemo počistiti kada siđemo. Kad dole u dvorištu pop drži liturgiju i raširenih ruku pita: • Bože šta ćeš ti nama dati? Sleti mu govno pravo u ruku. Pop sav u čudu ali nastavi: • Bože šta ćemo mi tebi dati? A Lala odozgo viče: • Papiiiira! Paaaapiiiraaa!

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara: • Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila. Potom se javi Jova: • Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo. Diže ruku Perica i dodaje: • Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.

Zet pita doktora za taštino zdravlje: • Doktore, šta joj je? Doktor odgovara: • Ono najgore. • Pa recite mi! • Nije joj ništa!