Upala krajnika

Kaže frajer Piroćanac: • Volim skromne cure, šetnja po parku, klupica ... A riba će na to: • Neka, platiću ja kafu, jeftinija je od upale krajnika ...

• Žao mi je - reče doktor - ali, ostalo vam je samo devet ... Pacijent prekinu doktora: • Čega devet, doktore? Godina, meseci, dana?! Doktor poče da odbrojava: • Devet, osam, sedam, ...

Tepa Mujo Fati: • Lepa si kao srna ... ili kako se već zove ona životinja sa surlom ...

Žena kaže mužu: • Imam jednu dobru i jednu lošu vest. • Hajde prvo reci dobru. • Pa, ... dobra je da air bag radi!

Mladoženja pita popa koliko treba da plati za venčanje: • Običaj je da se plati u proporciji sa lepotom mlade. Mladoženja mu pruži 100 evra. Pop se približi mladi, podigne joj veo da je pogleda, pa kaže mladoženji: • Sačekajte da Vam donesem kusur.

Sede dve plavuše, sponzoruše u kafiću. Prilazi konobar: • Šta ćete popiti? One: • Ko šalje?

Došao Crnogorac na granicu: • Šta imate da prijavite? - pita carinik. • Ništa, u koferima imam samo knjige. • Dobro, ali otvorite kofere da pogledamo ... Crnogorac otvori kofere kad ono: u jednom boksovi cigareta, u drugom droga, u trećem oružje. • I ovo vi zovete knjigama? - pita carinik. • Pa kako nijesu čo'če? To su ti sabrana dela Mila Đukanovića! - odgovori Crnogorac.

Ciganka sa detetom u naručju, u Beogradu na raskrsnici, prilazi vozačima koji čekaju semafor i traži pare: • Daj sto dinara za dete. Vozač joj da pare i zatvori prozor na autu. Ciganka ponovo lupa na prozor: • Pa šta sad 'oćeš, dao sam ti pare? • Pa evo ti dete.

Devojka zove dečka: • Alo? • Alo dušo, šta je bilo, šta ti je? • Znaš ti šta mi je! Sad me je zvala Marijana, kaže da se videla sa Dijanom, koja se čula sa Danijelom, i ona joj je rekla da je Jasna čula od Sanje koja je pila kafu sa Jelenom i Marijom, da je Svetlana čula od Aleksandre koja je pijana ispričala Tanji da je čula od Tijane koja je pričala Jovani da si ti rekao Kristini da si sa mnom iz zezanja! Raskidamo!

Šta je to nesporazum? • Zovneš komšinicu na kafu. Ona dođe, popije kafu i ode.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...