VICOTEKA

Kaže frajer Piroćanac:
• Volim skromne cure, šetnja po parku, klupica ...
A riba će na to:
• Neka, platiću ja kafu, jeftinija je od upale krajnika ...

Sedim sa drugom u kafiću, ulaze neke ribe dve u kafić, kažem drugu:
• Gle onu kolika je, sad će sve da nas pojede!
• Ali, to mi je sestra! - pobuni se on.
• Aha, ... onda nas dvojicu neće!

Svađaju se muž i žena oko kupovine. Kaže muž:
• Aman, bre, samo kupuješ ti brushalteri, .... Te crni, te beli, te plavi, te crveni, ... Samo kad bi imala šta da staviš u ti brushalteri ...
Žena mu odgovara:
• Mužu moj, po tu tvoju logiku ti gaće ne bi ni trebalo da nosiš.

Današnji ljudi su stvarno neverovatni! Danas sam bio u crkvi i video čoveka kako pali cigaretu od plamen sveće. Toliko sam bio šokiran da sam ispustio flašu piva.

Nisu svi ljudi isti, svako je budala na svoj način.

Da su otvorili Lidl u Prizrenu, penzioneri iz Srbije bi za dva sata pregazili Kosovo.

Mladi bračni par se uselio u tek kupljeni stan. Sledećeg jutra, dok su doručkovali, žena pogleda kroz prozor i spazi komšinicu kako širi veš na svom balkonu.
• Kako joj je prljav veš! Ne mogu da verujem. Pa isto kao da ga nije ni oprala - rekla je - možda joj je loš prašak, a možda uopšte i ne zna da pere, jadnica.
Muž je ćutke posmatrao, i činilo se da ga to nije zanimalo. Ali svaki put kad je komšinica širila veš, padali bi isti komentari. Iz dana u dan.
Mesec dana kasnije, žena je bila u čudu kad je videla da je komšinicin veš čist kao sneg. Reče mužu:
• Pogledaj, konačno je naučila da pere. Ko li ju je samo naučio?
Muž odgovori:
• Niko! Ja sam oprao naše prozore.

Došla inspekcija u fabriku pileće paštete da provere kvalitet sastojaka. Pita inspektor:
• I, ovo je samo piletina u pašteti?
• Pa, jeste, otprilike, sve piletina.
• Kako otprilike? Ima li još nekog drugog mesa?
• Ma malo dodamo.
• Ma šta dodate?
• Ma ima malo konjetine.
• Šta znači malo konjetine, koji procenat?
• Ma 50%
• Kako 50%?
• Pa, jedno pile, jedan konj ...
• Auffff, pa ne morate onda ni stavljati piletinu!
• Pa i ne stavljamo ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Učiteljica piše levom rukom po tabli a mali Perica začuđeno glasno viknu:
• Učiteljice pa vi nemate dlaka ispod levog pazuha.
Učiteljica reče:
• Perice spakuj lepo stvari i idi kući za danas!
Sutradan na predavanju učiteljica piše desnom rukom i opet Perica glasno prokomentarisa kako učiteljica nema dlaka ni na pazuhu ispod desne ruke.
Tu je učiteljici prekipeo njegov bezobrazluk te mu reče da se spakuje i da ne dolazi nedelju dana u školu. Kada se Perica ponovo pojavio u školi učiteljica ispusti kredu, pa se sagnu da je podigne a Perica se sagnu da vidi gde se otkotrljala kreda i onda ustade i počne da pakuje svoje stvari. Učiteljica ga upita:
• Gde se ti pakuješ?
A Perica će:
• Boga mi, zbog ovog što sam sad video za mene je ova školska godina završena.

Kaže ciga kumu:
• Kume bre, nemam kuću, nemam kola, nemam ženu, nemam decu, nemam pare ...
• Auuu kume, pa ti nema šta nemaš ...