VICOTEKA

Kaže frajer Piroćanac:
• Volim skromne cure, šetnja po parku, klupica ...
A riba će na to:
• Neka, platiću ja kafu, jeftinija je od upale krajnika ...

Danas je toliko vruće da je i moja baba poskidala sve prsluke sa sebe i ostala samo u džemperu.

Nova Hipokratova zakletva:
• Kunem se da ću pomoći svakom pacijentu, bez obzira koji mi Whisky nosi.

Dve žene provele zajedno u zatvorskoj ćeliji deset godina. Nakon što su ih pustili, u isto vreme, napolje, ova jedna se okrene i reče drugoj:
• Ej, stani da ti ispričam još nešto!

Ako Bog da zdravlja, uzimam bolovaje!

U zatvoru razgovoraraju dvojica zatvorenika:
• A zašto si ti ovde?
• Zbog genetskih nedistataka.
• Kako to?
• Rođen sam sa suviše dugim prstima i suviše kratkim nogama.

Razgovaraju hirurg, arhitekta i političar o tome koji je najstariji zanat na svetu. Hirurg kaže:
• Bog je od Adamovog rebra napravio Evu. Eto, bio je prvi hirurg i to vrlo dobar.
Prekda ga arhitekta:
• Čekaj, Bog je Evu napravio tek šestog dana. Seti se samog početka, prvo je bio haos, pa je nastao red. Ko bi mogao da napravi red osim arhitekte?
Na to će političar:
• Dobro, ljudi, a šta mislite, ko je napravio haos?

Čak Noris je sagradio kuću u kojoj se rodio.

Zašto Piroćanac sve piše malim slovima?
• Da ne troši mastilo.

Kupio Mujo burek za poneti. Samo što ga je probao vrati se u buregdžinicu i upita buregdžiju:
• Je li, bolan, gde ti držiš meso?
Ovaj ga zbunjeno pogleda i odgovori:
• U frižideru, a gde bi drugo ...
Mujo će na to:
• Pa stavi malo i u burek, matere ti ...

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj  su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina:
• Kako ti se svideo izlet?
• Bilo je odlično.
• A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ...
• Da!
• I, šta si naučio? – nije odustajao otac ...
• Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a  oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline.
Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio:
• Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!