Ne može da ustane

Šta se dobije kada se ukrste Crnogorac i Japanac? • Biće koje bi htelo da radi, ali ne može da ustane!

Kaže baba unuku koji igra igrice: • Uh, bre dete, ta vaša generacija je mnogo zavisna od tehnologije! • Ćuti baba, imaš pejsmejker!

Kaže plavuša dečku: • Pustiću te da me poljubiš tamo gde me nikad niko nije! • A gde to, draga? • Na Tajlandu, ljubavi.

Devojka ostavlja verenika: • Stvarno ne mogu više biti verena za takvu stipsu! Evo ti tvoj prsten! • A gde je kutijica?

Imam novca da uživam lagodno, komotno, bezbrižno i da mi ništa ne fali do kraja života ... ako umrem odmah!

Stoji Piroćanac na mostu, gleda u reku i plače. Priđe mu drug i upita ga: • Šta ti je, bre, prijatelju? Što toliko plačeš? Piroćanac odgovori: • Upao mi burek u Nišavu! • Pa, je l' sa sirom, il' s mesom? • Ma, sa detetom! - odgovori Piroćanac.

• Mama, imam nešto da ti kažem, izlazim sa komšijom Perom! • Molim? Pa, ... mogao bi otac da ti bude. • Ali mama, godine nisu važne! • Da, ... ali ja nisam ni mislila na godine, ... izgleda da me ne razumeš!

Zašto su žene jako loši vozači? • Svi instruktori vožnje su muškarci.

Zašto crnac stavlja bele rukavice kad jede čokoladu? • Da ne pojede prste.

Razgovaraju dva producenta, ćaskaju o muzici i jedan reče drugom: • Znaš li ti, brate, da će Karleuša trajati sigurno 500 godina? • Daj, ne zezaj, misliš da će se tako dugo slušati njeni hitovi? - upita drugi. • Ma kakvi, već plastici treba toliko vremena da se raspadne ...

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora: • Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite? • Pitaj, naravno - nasmeši se direktor. • Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto? Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli: • Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta! Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku: • To te direktor časti. Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor: • Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš? • Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on. • Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana? • Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim. • Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...