VICOTEKA

Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena:
• Ama, čo'če, đe su vam puževi?
• Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!

Šta radi piroćanac kada mu je hladno?
• Sedi pored sveće.
A šta radi kada mu je jako hladno?
• Zapali sveću.

Devojka zove dečka telefonom:
• Ej, šta radiš?
Dečko:
• Evo, istresao sam ga i sad ga stavljam!
• Prostačino jedna!
• Ludačo, prehlađen sam, merim temperaturu!

• Šta Vam se najviše sviđa na Sajmu knjiga?
• Mešano meso!

Muž i žena su se grdno posvađali na samu 40-godišnjicu braka. Muž se prodera:
• Ako umreš pre mene, postaviću ti na grob ploču sa natpisom: Ovde leži moja žena, hladna kao i uvek.
Ona će na to:
• A ako ti umreš pre mene, ja ću ti postaviti ploču na kojoj piše: Ovde leži moj muž, konačno krut.

Idu slon i slonica i drže se za surle, u jednom momentu, ona ga pogleda i pita:
• Da li me stvarno voliš ili me samo vučeš za nos?

Kaže ćerka majci:
• Znaš li mama da sam prošle nedelje dala oglas u kome tražim četrdesetogodišnjaka razočaranog u život?
• I, da li ti se neko javio? – pita majka.
• Da, javio mi se tata!

Vraća se Crnogorac sa nekog evropskog sastanka na Lovćen da ispriča ostalima kako je bilo i šta ima novo u Evropi:
• Eto, vala, u Evropi ništa novo, nego smo pili nešto što se zove kafa.
Ostali ga pitaju:
• A jesi li znao da piješ to? Da nas nijesi obrukao?
• Ne ja, vala! Svi su popili jedva po jednu, a ja dvije, i to ukap!

Sretnu se Mujo i Haso nakon deset godina:
• Ma gde si ti, kućo stara, nisam te video sto godina!
• Pa, evo me, putovao malo po svetu, bio tu i tamo, čak sam živeo dve godine u Londonu!
• London? Gde ti je to?
• To ti je grad u Engleskoj, jedno 2.000 kilometara od Sarajeva.
• U jebote, koja vukojebina!

Danas je toliko vruće da je i moja baba poskidala sve prsluke sa sebe i ostala samo u džemperu.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...