VICOTEKA

Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena:
• Ama, čo'če, đe su vam puževi?
• Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!

Kako Kinezi žive tako dugo kad ih prave Kinezi?

Prvog januara, ujutro, policajac je na konju sedeo ispred semafora, a pored njega se dovezao Perica na svom novom, novcatom biciklu. Policajac kaže Perici:
• Baš lep bicikl! Je l' ti to Deda Mraz doneo?
Perica odgovori:
• Da.
• Paaa, sledeće godine reci Deda Mrazu da ti stavi štop-svetla na bicikl! - reče pandur i poče Perici da piše kaznu od 1.000 dinara.
Perica uzima kaznu i, pre nego što se odvezao, kaže:
• Uzgred, baš lep konj! Da li vam je to Deda Mraz doneo?
Kao, da bi učinio Perici, pandur kaže:
• Da, da, on mi je doneo.
A Perica će:
• Sledeće godine reci Deda Mrazu da stavi kurac ispod konja, umesto iznad.

Pita Perica nastavnicu srpskog jezika:
• Da li se pravilno kaže: nezaposlen ili nije član nijedne stranke?

Lego sam pored nje u krevet, a ona me pita:
• Jesi li ti pijan?
• A, otkud znaš?!
• Komšija, ... pa, ti živiš u stanu pored mog!

• Baš vam je pametna beba - obraća se čovek u parku mladoj majci.
• Naravno, išle smo zajedno 9 meseci u gimnaziju.

Učiteljica vodila decu u zoološki vrt i naravno, stigli su do slona, a slon je imao "nešto" od 1,5 metar ali nije surla, neko kurac. Perica radoznalo pita učiteljicu:
• Učiteljice, učiteljice, šta je ono slonu?
A učiteljica kaže:
• Ma nije to ništa ...
Perica na to drugu:
• Jesam ti rek'o da je kurva, njoj ni 1,5 metar nije ništa!

• Ej dečko!
• Briši, imam devojku ...
• Ma ja sam bre, nisam imala vremena da se našminkam!

Dolazi Mujo mrtav pijan kući i kaže Fati:
• Ajmo se mazit' malo!
• Ma ne mogu Mujo, dobila sam.
I tako on nju nagovara. Ona neće. Ipak, nagovori je na kraju. Sutradan, probudi se Mujo i ničega se ne seća. Pogleda oko sebe, nema Fate, vidi krvav krevet.
• Jebo mater, ubio sam Fatu!
Ustane, okrene se oko sebe, pogleda u ogledalo i prepadne:
• Ma, šta ubio! Pojeo je!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Došao Crnogorac na granicu:
• Šta imate da prijavite? - pita carinik.
• Ništa, u koferima imam samo knjige.
• Dobro, ali otvorite kofere da pogledamo ...
Crnogorac otvori kofere kad ono: u jednom boksovi cigareta, u drugom droga, u trećem oružje.
• I ovo vi zovete knjigama? - pita carinik.
• Pa kako nijesu čo'če? To su ti sabrana dela Mila Đukanovića! - odgovori Crnogorac.