To divlje, to bježi

Pošli Crnogorci u lov na puževe. Vrate se kasno noću bez ijednog, te će nečija žena: • Ama, čo'če, đe su vam puževi? • Muči ženetino, to divlje, to bježi, ne mož' ga uvatit'!

U bolnici, pored bolesničke postelje: • Izvinite, koliko ste visoki? • Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent. • Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Izgubila mi se tašta. Pronalazaču slede batine.

Otišli Mujo i Haso na kampovanje u šumu. Pala je noć i Mujo legao da spava, a Haso gura neku betonsku cev u šator. • Šta će ti to - pita ga Mujo. • Poslužiće mi kao jastuk - kaže Haso. • Biće ti tvrdo. • Ma neće, napuniću je lišćem!

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog: • Je li, kako te služi ona stvar? • Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe? • E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Prođe Ciga konjskom zapregom na crveno svetlo, zaustavi ga policajac i kaže mu da mora platiti kaznu: • Ali, nemam ti ja pare! – vadi se Ciga. • Ne zanima me, zakon je zakon, moraš platiti! – odgovara policajac. • Ali nemam ... • Ma, moraš platiti! I tako redom ... Na kraju kaže policajac: • Dobro, ako nemaš pare, šta mi možeš dati pa da te pustim? Ciga razmisli malo, pa kaže: • Evo, imam ovde iza jednu flašu s kokosovim mlekom ... mogu ti ga dati. • Dobro, ajde, kada nemaš ništa drugo ... – odgovori policajac, srećan što će probati kokosovo mleko koje nikada do tada nije probao ... Popije pandur mleko i pusti Cigu ... Ovaj sedne na svoje mesto, uhvati uzde i vikne: • Điha, Kokose!

Zašto Italijani ne prave roštilj? • Zato što im špageti propadaju između žica.

Poznata pevačica osigurala je svoje noge na 30 miliona dolara. Direktor banke joj je rekao da noge može da podigne kad god hoće!

Ko se na "volim te" opeče, i u "sviđaš mi se" duva!

Mladić pita plavušu: • Jesi li pre mene s nekim hodala? Plavuša će na to: • Nisam, svi su imali auto!

Seljak Rade kuka kako nema para i ne radi nigde. Ode kod svog kuma koji radi u pošti kako bi mu pomogao da se zaposli. • Kume, daj nešto da radim, zaposli me negde, pomagaj. • Gde da ti nađem posao, znaš kakvo je stanje. • Ma daj bilo šta! • Pa, uskoro će izaći konkurs za poštara, prijavi se, srediću da te prime. • Jok, kume, znaš da sam nepismen, nemam ni jednu godinu škole, ne mogu da radim kao poštar. • Onda idi u Ameriku, ima neka fizikalija i dobro se plaća. Ode Rade u Ameriku, radi po celi dan. Nakon nekoliko godina kupi kuću, kola, para koliko hoćeš. Preseli se u Meksiko, oženi se, žena bogatašica. Kupi on ranč u Meksiku, napravi ogromnu farmu na njoj i veliku kuću. Dođu ljudi iz naftne kompanije kod njega i kažu mu da ima nafte na njegovom ranču. Dogovore sa sa njim da im dozvoli da rade na iskopavanju nafte i naprave ugovor vredan milione dolara. Rade oduševljen! Ostaje još samo da potpišu ugovor. Kaže čovek iz naftne kompanije: • Rade, potpiši ovde. • A ne mogu ja, daj mojoj sekretarici. • Rade, moraš baš ti da potpišeš. • Ne mogu, ja sam nepismen, nemam ni jednu godinu školovanja. • Kako si nepismen?! Odakle ti ovolike pare kada si nepismen? Šta bi tek bio da si pismen? • Eh, da sam pismen, bio bih poštar u selu!