Kad se pingvini napiju

Šta pevaju pingvini kad se napiju? • Neke ptice nikad ne polete ...

Zašto u Africi nema rakije? • Zato što Afrička šljiva ne pada.

Krenula dva Piroćanca u Ameriku. Posle dužeg vremena, kaže jedan drugom: • Koliko još do te Amerike? Na to će drugi: • Ćuti i plivaj!

Sede baba i deda i večeraju. Kaže baba: • Što mi je nešto toplo oko srca. A deda će: • Pa naravno kad ti je sisa upala u supu.

Pričaju Mujo i Haso: • Mujo, danas sam otišao na bazen i posle pola sata su me izbacili. • A zašto? - pita Mujo. • Pišao sam u bazen. • Pa šta ima veze, svi pišaju u bazen. • I ja sam im rekao isto, ali su mi rekli: "Jeste, jeste, svi pišaju ali ne kao ti sa skakaonice".

• Gde si sad? • Čekam bus. • Požuri. • Evo, probaću brže da čekam!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Došao Haso kod zubara i objašnjava da ima nesnosne bolove u jednom zubu kada god jede marmeladu. Zubar kaže da se zub može popraviti i da ga ne treba vaditi. Haso ni da čuje, ili vađenje, ili ide drugom zubaru koji će to da uradi. Zubar na kraju pristane i uradi šta je Haso hteo, izvadi mu zub. Haso ga zamoli da mu da izvađeni zub, a zubar u čuđenju pita: • Šta će ti zub? • Da ga bacim u WC šolju, ... nek' jede govna kad neće marmeladu.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Imam nešto na šta žene padaju, ... neočišćen led ispred kapije.

Kaže učiteljica: • Perice, kaži jednu prostu rečenicu. • Jovica jede govna! • To je nepristojno. Treba da kažeš prostu, a ne prostačku rečenicu! • Je l' može ovako: Jovica jede pitu? • Odlično. A sad kaži zašto je ova rečenica prosta? • Zato što je pita od govana!