VICOTEKA

Pričaju Mujo i Haso, kad Mujo reče:
• Jes čuo bolan Haso, priča se da će biti građanskog rata.
A Haso će:
• Uh! Dobro je, imamo sreće, mi živimo na selu.

Stoji kapetan ispred čete i priča vojnicima:
• Danas ćemo učiti šta je to tup udarac. ... Tup udarac je kada uzmem kamen, bacim ga na gore i on kad padne nazad, čuće se "TUP"! E, to se zove tup udarac.
Svi ćute, samo se Ciga javi:
• A šta, drug kapetan, ako ja uzmem kamen, bacim ga u vodu i čuje se "BUĆ"?
• Slušaj, Cigo! Nemoj da mi mešaš rodove! U pešadiji je "TUP", a "BUĆ" je u mornarici!

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara:
• Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!

Fata se tužno obrati Muji:
• Mujo, pa ti mene uopšte više ne voliš. Nekada si mi redovno donosio cveće, a sada ništa!
• Pa, ... ne radim više na groblju - odgovori Mujo.

Čovek umire i u poslednjim trenucima života zove ženu:
• Gladan sam, daj mi nešto za jelo, molim te!
• Može, samo reci šta želiš, sve ću naći za tebe!
• Daj mi malo one teletine!
• To ne može! To sam ostavila sutra za sahranu!

Kupila neka žena ormar i dođe majstor da ga sklopi. Pošto je završio sa sklapanjem, naiđe tramvaj pored zgrade, zgrada se malo zatrese i ormar se odmah rasturi na delove. Šta će majstor, sklopi ga ponovo. Opet naiđe tramvaj, opet ista stvar. Posle nekoliko pokušaja, kaže on gazdarici:
• Ja ću sad da uđem u ovaj ormar i sačekam da naiđe tramvaj pa da vidim zašto se to dešava.
Tako i uradi. Posle nekog vremena ulazi u sobu gazdaričin muž, vidi novi ormar i otvori ga. Spazi čoveka u njemu kako se drži za šipku i zaprepašćeno ga upita:
• Šta ti, čoveče, radiš tu?
Majstor iz ormara odgovara:
• Ako ti kažem da čekam tramvaj, da li bi mi verovao?

Razgovor kupca i prodavačice:
• Izvinite, ova krema je ...?
• Dnevna krema za suvu kožu.
• A ova?
• Noćna krema za suvu kožu.
• Ma ajte, molim Vas!
• Šta Vam nije jasno?
• Pa na koju foru kreme znaju kada je dan a kada je noć?

• Doktore, zvoni mi u ušima.
• Pa, javite se.

Crnogorac jede nekakvo pecivo u pekari i nađe dlaku. Priđe prodavačici i upita:
• A, đevojko, sa čim je ovo pecivo?
• Sa jajima, kaže ona.
• E pa, drugi put obrijte jaja.

Hitna prevozi debila u duševnu bolnicu. Na jednoj nizbrdici vozač viknu:
• Upomoć, ne rade nam kočnice!
• Ne brini, na kraju ulice ima znak STOP! - dobaci debil.

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?