VICOTEKA

Pričaju Mujo i Haso, kad Mujo reče:
• Jes čuo bolan Haso, priča se da će biti građanskog rata.
A Haso će:
• Uh! Dobro je, imamo sreće, mi živimo na selu.

• Dobra ti ova rakija, od koga je?
• Od komšije.
• Je l' prodaje?
• Jok, ostavlja podrum otključan.

Imao jedan pop papagaja kojeg je jako voleo. Kud god da je išao, uvek ga je vodio sa sobom, kupovao mu svakojake đakonije, a u crkvi mu je bilo mesto pored oltara.
Jednom prilikom pop je morao hitno nekud poslom, pa je papagaja ostavio kod kuće. Kada se vratio, imao je šta i da vidi - njegov papagaj se izređao na svim komšijskim kokama. Za tako težak greh pop mu skroz ošiša ćubicu sa glave i stavi ga pored ulaznih vrata crkve da služi.
Dok bi vernici ulazili u crkvu, stalno je morao da ponavlja:
• Muškarci desno, žene levo, a deca u sredinu.
Tako je bilo pred svaku liturgiju, sve dok se na vratima nije pojavio jedan potpuno ćelav čovek. Papagaj graknu:
• Muški desno, žene levo, deca u sredinu, a ti ćelavi što si jebao kokoške, stani ovde pored mene!

Krali Mujo i Haso kukuruze i dogovorili se da Mujo krade, a Haso da čuva stražu. Krali oni tako i iznenada naiđe policajac. Pita on Hasa:
• Šta to radiš u ovo doba?
• Smišljam stihove.
• Dede kaži jedan.
Počne Haso da peva:
• Gore nebo, dole trava, čučni Mujo vidi ti se glava.
Kaže policajac:
• Dede još.
• Dole trava, gore nebo, beži Mujo bog te jebo.

Muž bez žene je kao kuče bez buva - može da živi, ali mu je dosadno.
Žena bez muža je kao buva bez kučeta - može da živi, ali nema koga da jede.

Dolazi mali perica iz škole sa krvavim nosem a majka ga pita:
• Perice, zašto ti je krvav nos?
A Perica će na to:
• Jedan dečak me je ujeo za nos!
• Ijuuuu crni sine! Pa jesi li ga zapamtio?
• Naravno, imam njegovo uvo u džepu!

Otišao vampir u pekaru i traži veknu hleba. Pekar ga upita:
• Šta će tebi hleb kada vampiri uopšte ne jedu hleb.
• Ma znam, nego mi žena dobila menstruaciju pa da malo umačem.

• Baš vam je pametna beba - obraća se čovek u parku mladoj majci.
• Naravno, išle smo zajedno 9 meseci u gimnaziju.

Srela se dva čoveka na nebu:
• Od čega si ti umro?
• Od zime!
• A ti?
• Od sreće!
• Kako to – od sreće?!
• Eto, dođem ja kući, zateknem ženu u krevetu i odmah pretražim celu kuću: podrum, tavan, ispod kreveta. Ne nađem nigde nikog i od sreće umrem.
• E, idiote, da si pogledao u zamrzivač, danas bismo obojica bili živi!

• Ja bih bio najsrećniji kada bi svi pešačili bar 10 kilometara dnevno.
• Vi ste lekar?
• Ne, ja sam obućar.

Zovem popa da mi osvešta kuću i pitam ga za cenu, ... a on me pita koliko kvadrata ima kuća!? Nešto se mislim, ... pope, ne zovem te da krečiš, nego da osveštaš!