VICOTEKA

Muž se žali ženi:
• Onaj naš balavac, opet mi je uzimao novac iz novčanika!
• Kako znaš da je on, možda sam ja?
• Ma nisi ti, on ipak nešto i ostavi ...

Muškarac i žena se voze hotelskim liftom, i na izlasku muškarac ženu nehotice laktom udari u sisu. Okrene se i poče da se izvinjava šaleći se:
• Gospođo, ako Vam je srce mekano kao sisa, oprostićete mi?
A ona će:
• Mladiću, ako je Vama tvrd kao lakat, ja sam u sobi 307!

Veče je, dva pedera putuju avionom. Prvi kaže drugom:
• Daj da te pojebem!
Drugi kaže:
• Daj, nemoj, ljudi gledaju.
Prvi će na to:
• Ma ne gleda niko, svi spavaju, probaj da tražiš čašu vode od stjuardese, videćes.
Drugi vikne:
• Vode!
Niko se ne javi, pa drugi reče:
• Aj' može.
Ujutro prolazi stjuardesa avionom i vidi čiču kako se smrzava, pa ga pita:
• Zašto niste tražili ćebe?
Čiča odgovori:
• Jesi luda, ovaj sinoć tražio čašu vode, pa su ga jebali cele noći!

Leže dve bebe Piroćanke, pa pita jedna beba onu drugu:
• Bebo, spavaš li?
• Ne.
• A šta radiš?
• Jedem keks.
• Daj i meni malo.
• A, spavam, spavam, ...

Mujo kod doktora na kontroli:
• Doktore, uzeo sam lekove danas u 5 sati.
• Ali, zašto u 5, rekli smo da pijete u 7 sati?
• Znam, bolan, nego sam hteo da iznenadim bakterije!

Šef kaže novoj sekretarici:
• Ne znate stenografiju, ne umete da kucate na tastaturi, niste učili strane jezike ... pa šta Vi uopšte znate?
• Znam da radim prekovremeno!

Ljubav je kao WiFi. Ne vidiš je, ali osetiš kada se izgubi konekcija.

Umre plavuša, dođe kod Svetog Petra i samo što su počeli razgovor začuje se strahovit vrisak.
• Auuu, šta to bi? - upita ona.
• Ma ništa, ništa, samo prave nekome što ide u raj, rupe na leđima, za krila - odgovori Sveti Petar.
Plavuša se malo smiri, kad opet se začuje vrisak.
• O Bože, pa šta je sad opet?
• Ma ništa, ništa, sad prave rupe za postavljanje oreola oko glave.
• Joj, ja ovo ne mogu da podnesem ... Ja bih da idem u pakao!
• Ali, tamo će Vas silovati i iskorišćavati!
• Pa dobro, ... za to već imam napravljene rupe ...

Fata zove Muju telefonom:
• Mujo, gde si?
• Evo me, u lovu sam!
• A ko to tako glasno stenje, bolan?
• Medved!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Vrati se Lala kući i zatekne Sosu golu na krevetu.
• Iju, Soso, pa šta radiš tu gola?
• Pa, eto, kad nemam šta obući - odgovori Sosa.
• Kako nemaš, vid' ovi' 'aljina!
Otvori Lala orman i počne da nabraja:
• Vidi ih: jedna, dve, tri... zdravo, komšija ..., četiri, pet ...