VICOTEKA

Kako glasi prošlo vreme glagola voleti?
• Jeb`o me dan kada sam te upoznao!

Prodavac iz Teleshop-a ubeđuje potencijalnog kupca:
• Zaboravite odmah sve što ste znali o jastucima!
• Dobro, važi!
• Da li znate kakav jastuk Vama treba?
• Šta je to jastuk?

Razgovaraju dva druga:
• Moja devojka mnogo laže.
• Šta je slagala?
• Rekla mi je da je sinoć spavala kod najbolje drugarice.
• Otkud znaš da je slagala?
• Pa, ja sam sinoć spavao sa njenom najboljom drugaricom ...

• Dođi večeras. Vino i večera pod svećama ...
• Jao, što si romantičan!
• Ma jok, juče mi isključili struju!

Prala Fata na potoku rublje po starinski, ručno. U tom trenutku se sa planine odvali komad kamena, pogodi Fatu u glavu i ubije je. Nešto kasnije dolazi Mujo, vidi Fatu kako mrtva leži u potoku i kaže:
• E, jebem ti sreću, već mi treću veš mašinu sjeba kamenac.

Dve žene provele zajedno u zatvorskoj ćeliji deset godina. Nakon što su ih pustili, u isto vreme, napolje, ova jedna se okrene i reče drugoj:
• Ej, stani da ti ispričam još nešto!

• Čime se baviš?
• Pojim stoku ...
• Aha, znači poljoprivreda, stočarstvo ...
• Ne, ja sam konobar!

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora:
•  ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru.
• U kojem hotelu ste odseli?
• Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama?
• Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ...
• Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?

Mujo stoji pred automatom za koka-kolu, ... ubaci kovanicu i izađe jedna limenka kole. Ubaci Mujo još jednu i opet izađe limenka, ... i tako Mujo nastavi dok se jedan iz kolone koja se stvorila iza njega ne pobuni i reče:
• Oprostite gospodine, jeste li gotovi više? I mi smo žedni.
A Mujo će na to:
• Dok Mujo dobija, Mujo igra!

• Tata, planiram da se bavim organizovanim kriminalom - reče Perica.
• Privatni sektor ili državni? - upita otac.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.