VICOTEKA

Pita Mujo:
• Haso, znaš li šta sam, bolan, uradio?
• Šta, bolan?
• Da bih zadivio svoju curu, rekao sam joj da imam jako bogatog strica.
• I, šta je bilo?
• Pa ništa  ... umesto da se uda za mene, udala se za strica. Više nemam curu, već strinu.

Pričaju Perica i Ivica ko se seća najranijeg događaja u životu:
• Ja se sećam kada se mama porađala i ja izlazim, a doktor se smeje - kaže Ivica.
• Ma nije to ništa. Ja se sećam kada sam na izlet otišao sa tatom, a vratio se sa mamom - odbrusi Perica.

Razgovaraju dve plavuše:
• Poznajem jednog čoveka koji je otišao u Ameriku sa jednim poderanim odelom, a sad ima pedeset miliona - kaže jedna.
• Šta će mu toliko poderanih odela? - čudi se druga.

• I, čime se ono baviš?
• Ja sam modna blogerka. A ti?
• I ja isto sviram kurcu!

• Doktore, treba mi potvrda da ne mogu da radim.
• U redu, šta Vam fali?
• Pa, ... ta potvrda.

Na času engleskog pismeni zadatak. Perica vadi neku hartijicu, a profesor uzvikne:
• Daj taj papir, uhvatio sam te!
Ovaj mu da papir i nasmeje se:
• Prazan je – 1 : 0 za mene!
Svi se smeju, a profesor otvara dnevnik, upisuje mu keca i kaže:
• Sad je 1 : 1.

Budale i pečurke se ne sade. One same niču.

Vrati se Perica iz škole i tata ga pita:
• Perice, da li si popravio onu jedinicu iz matematike?
• Nisam, tata, upisana je hemijskom olovkom.

• Tata, šta je dijalog? - pita Perica.
• Sine, to je razgovor između mame i mene.
• A šta je monolog?
• Isto, sine.

Leti roda među oblacima. Na leđima nosi dedu od 70 godina koji je lupa po glavi i viče:
• Je li, rodo, da mi nismo zalutali ?!

Mladić se obraća ocu svoje devojke:
• Imam čast da zatražim ruku vaše ćerke. Mada je to samo puka formalnost.
• Ko kaže da je to formalnost? Njena majka?
• Ne, ... ginekolog!