VICOTEKA

Po povratku iz banje, žena je radosno radosno pričala mužu kako se provela i počela da ga ljubi:
• Oh, mili, kako sam te se zaželela - šaputala mu je.
• Pa, kako si putovala? - pita on nežno.
• Odlično. A kako si se ti snalazio bez mene? Kako posao?
• Ide ... ide ... Nego, da čujem, jesi li mi bila verna?
• Oh, kakvo pitanje ... pa kao i ti meni.
• Dobro, dobro - progunđa on - Hajdemo kući. Ovo ti je poslednji put da si išla sama u banju.

Pop sretne Zemunca i kaže:
• Hristos vaskrse, mladiću!
Zemunac odgovara:
• Čuo sam brate, znači strašno!

Šta je to ljubav?
• To je kada on odvaja rakiju od usta da bi njoj stavljao obloge!

Peričina majka piše pismo direktoru škole:
• Poštovani gospodine direktore, nikada ne smete da kažnjavate našeg Pericu. On je divan, nežan i slabašan. Mi ga kod kuće nikada ne bijemo, osim u samoodbrani ...

Otišla Fata kod doktora i kuca ona na vrata. Otvara čovek u belom odeliu i pita je:
• Gospođo, šta Vam treba ...?
Fata kaže:
• Ne može me muž zadovoljiti nikako ...
• Lezi ti samo na krevet i skini se.
Počeo on "raditi" pa pita:
• Je li bolje sad ...?
• Nije.
Zove on drugog, trećeg, četvrtog, petog ... pa pita:
• Je li sad bolje?
Fata:
• Nije!
• Ne znam onda gospođo, sad će doktor doći, nek' on vidi šta je, mi smo ovde moleri ...

Došao Mujo kod doktora i kaže mu:
• Doktore, ja mom sinu ne mogu nikako da dokažem da je rakija štetna, pa ako bi ste mogli nekako da pomognete!?
Doktor kaže Muji da nema problema i da dovede sina. Tako i bude, uzme doktor jednu čašu rakije i jednu čašu u kojoj je bila voda. Ubaci po jednu glistu u obe čaše. Ova u vodi se migolji, a ova druga u rakiji je istog trena uginula.
• I? - pita doktor malog Mujicu - Šta si zaključio iz ovoga?
A Mujica će na to:
• Ko pije rakiju, nema gliste!

Često poželim da nekim osobama zviznem šamarčinu, ali ne mogu, ... nemaju obraz.

Rođendani su veoma korisni. Što ih više imaš, to duže živiš.

Rešili lisica, magarac i vuk da otvore firmu. Kaže lisica:
• Ja sam lukava, ja ću otići u opštinu i srediću nam dozvolu za čas posla.
Ode lisica i vrati se sva pokunjena – nije uspela. Onda kaže vuk:
• Ja sam opasan i ljudi me se plaše, sada ću ja na brzinu da dobijem dozvolu.
Kad, eto vuka – podvio rep, ni on nije uspeo. Tada kaže magarac:
• Idem ja da probam.
Vrati se magarac posle pola sata sav srećan i vikne:
• Dobio sam dozvolu, dobio sam!
Lisica i vuk ga upitaju kako, kada oni nisu uspeli, a magarac ispriča:
• Odem ti ja u opštinu, pokucam na vrata i uđem, kad ono tamo sve moji školski drugovi.

• Perice, koji mesec ima 28 dana? - pita učiteljica.
• Svaki učiteljice, a neki imaju čak i više.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...