VICOTEKA

Po povratku iz banje, žena je radosno radosno pričala mužu kako se provela i počela da ga ljubi:
• Oh, mili, kako sam te se zaželela - šaputala mu je.
• Pa, kako si putovala? - pita on nežno.
• Odlično. A kako si se ti snalazio bez mene? Kako posao?
• Ide ... ide ... Nego, da čujem, jesi li mi bila verna?
• Oh, kakvo pitanje ... pa kao i ti meni.
• Dobro, dobro - progunđa on - Hajdemo kući. Ovo ti je poslednji put da si išla sama u banju.

Vodoinstalater ulazi u zgradu i pita domara:
• Gde je stan Lukić?
• Lukići su se odselili pre dva meseca.
Vodoinstalater se počeša po glavi i reče:
• Vidite kakvi su ljudi, kažu hitno, a kad dođem, nema ih.

Ulazi pandur u biblioteku, a bibliotekarka će:
• Počela kiša, a?

Ulazi časna sestra kod starije časne setre i kaže:
• Zamisli časna majko, ja sam išla šumom i naišao je neki gad i silovao me. Šta da radim?
• Ne brini, kćeri, samo idi i pojedi tri limuna.
• Zar će to pomoći?
• Ne, ali će ti bar skinuti taj osmeh s lica!

Otvaram paštetu, ... neko zvoni na vrata, ... jebote, pa nije valjda Vučić doš`o na otvaranje?!

Muškarac pocrveni samo tri puta u životu:
• Kada kresne prvi put.
• Kada prvi put ne može da kresne drugi put.
• Kada drugi put ne može da kresne ni prvi put.

Žena takođe pocrveni samo tri puta u životu:
• Kada se kresne prvi put.
• Kada se prvi put kresne za pare.
• Kada prvi put mora da plati da bi je neko kresnuo.

Hvali se osamdesetogodišnji deda svom doktoru kako mu je žena koja je 60 godina mlađa od njega ostala trudna i da će ubrzo postati otac. Doktor potapša starog dedu po ramenu pa reče:
• Da ja tebi, deda, ispričam jednu malu priču: Bio jedan lovac i jedno jutro ode on u lov na medvede. Kad je naleteo na velikog medveda on potegne za puškom i tad primeti da je umesto puške poneo kišobran ali on svejedno uperi kišobran u medveda i na njegovo čudo kišobran opali i ostade medved na mestu mrtav ...
• To je nemoguće! – prekide ga deda – mora da je tu bio još neko. Sigurno je neko opalio iza njegovih leđa a da on nije ni znao!
• Upravo tako deda, o tome ti pričam.

Rodi žena riđokoso dete. Zabrinuta, upita doktora:
• Doktore, kako je moguće da je dete riđe, kad smo i muž i ja plavi?
• Imate li crvenokosog rođaka?
• Ne.
• Često ste vodili ljubav?
• Pa i ne baš ... možda jednom godišnje.
• Aha, to je to! Od rđe gospođo, od rđe ...

Pita konobar gosta:
• Jeste li Vi onaj kome su ukrali kišobran?
• Jesam. Pronašli ste ga?
• Ma ne, samo sam došao da Vam kažem da je prestala kiša.

Pričaju dvojica komšija:
• Noćas je bilo baš jako nevreme. Jesi li ti prošao bez štete na krovu?
• Nemam pojma, još uvek ne mogu da nađem krov.

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.