VICOTEKA

Razgovaraju dvojica komšija:
• Dosta mi je svega, već su mi dva puta ispraznili rezervoar sa lož uljem za centralno grejanje, iako sam ga ukopao u zemlju i na njega stavio saksije sa cvećem!
Drugi kaže:
• Ja sam taj problem rešio za sva vremena. Kupio sam debelu crvenu tablu i na nju napisao: LOŽ ULJE
• Ma ti si lud?! Kako ti je to pomoglo da ti ne kradu lož ulje?
• Paaa, ... cev nije povezana na rezervoar sa lož uljem, već sam je priključio na septičku jamu. U prethodnih šest meseci su mi je već tri puta ispraznili, tako da sam i taj problem rešio!

Pitaju Crnogorca:
• Šta radiš?
On odgovara:
• Vala ništa. A da ti pravo kažem, i nemam kad.

Pričaju Perica i Ivica ko se seća najranijeg događaja u životu:
• Ja se sećam kada se mama porađala i ja izlazim, a doktor se smeje - kaže Ivica.
• Ma nije to ništa. Ja se sećam kada sam na izlet otišao sa tatom, a vratio se sa mamom - odbrusi Perica.

Kako se na italijanskom kaže `ljubav na daljinu`?
• Ti amo, a ja tamo!

Priča Mujo sa Hasom:
• Joj, bolan, ponovo mi se ide u Australiju!
• A kad si ti to bio u Australiji?
• Ma nisam, nego mi se i jučer išlo!

Negde na ulici, razgovaraju muž i žena. Žena kaže:
• Majke ti, pogledaj onu pijanduru!
• A, ko ti je taj? - upita muž.
• Pre jedno deset godina me je zaprosio i odbila sam ga.
• O Bože, pa on još slavi! - odbrusi muž.

Dolazi Piroćanac kući, pa kaže ženi:
• Ponovo poskupeo benzin!
• Pa šta to tebe briga kad nemaš auto!
• Nemam auto, ali imam upaljač.

Šta je to cev?
• To je šipka kroz koju je provučena rupa.

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...

Dolazi čovek u crkvu i kaže:
• Oče, grešio sam, ukrao sam od Piroćanca!
A ovaj će mu:
• Sine, to nije greh, to je Božije čudo!