Što ne kažeš da je krštena

Došao čovek kod popa i moli ga da sahrane njegovu mačku po pravoslavnim običajima. Pop mu odbrusi: • Ti bre, nisi normalan, ne radimo sa životinjama! • Pa dobro, da li mogu kod vašeg katoličkog kolege da to završim? Mnogo mi znači, dao bih 3000 eur ... A pop će na to: • Pa, idi u pizdu materinu, što ne kažeš da je krštena?

Hvali se Mujo pred jaranima: • U kupatilu smo stavili WC šolju od mermera, sa bronzanim nitima, ... ima elektro podizanje ... Haso će na to: • Sigurno će vam govno biti veoma zahvalno!

Žali se plavuša majci: • Mislim da me muž vara. • A zašto to misliš? • Pa, ova naša deca uopšte ne liče na njega!

• Kako je juče završila tvoja svađa sa ženom? • Dopuzala je do mene na kolenima. • Nemoguće! I šta je rekla? • Rekla je: Izlazi ispod kreveta da ti ja ne dođem tamo!

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da? • Da, da ... sa prosekom 9,5! • Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?

Kada umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je i kada si glup.

Sede Muja i Fata na kauču i gledaju televiziju, pa Muja upita: • Fato, bona, kol’ko si ti mene puta prevarila? Fata ćuti i sedi, a Muja opet pita: • Fato, ajd’ reci, bona ... Fata i dalje ćuti, a Muja će nervozno: • Fato, bona, jel’ čuješ šta te pitam? Fata ljutito odvrati: • De ćut’ malo, stalno me prekidaš dok brojim!

Bio Mujo stalno na službenom putu, pa da mu Fata ne bi bila nervozna, kupi joj vibrator. • Bona, Fato, eto, kada mene nema, a ti ga koristi. Ode Mujo opet na službeni put i kad se vrati, vidi vibrator u kanti za smeće. • Fato, pa zašto je vibrator u kanti? – upita Mujo. • Izem ti vibrator, ... sve mi plombe izbi – odgovori Fata.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Mali Perica je strašno želeo 100 eura. Svakog dana je molio Boga da mu ih pošalje, ali nikako da dođu. Odluči on da mu pošalje pismo, ali u pošti nisu znali šta bi sa pismom upućenim Bogu, pa su ga poslali u Vladu. Vučića je pismo strahovto ganulo i odluči da pošalje Perici 5 eura, jer šta će malom Perici čitavih 100 eura. Dobio Perica 5 eura, oduševio se odgovorom i odluči da pošalje pismo zahvalnosti Bogu: • Dragi Bože, puno ti hvala što si mi poslao lovu. Samo, nemoj više da šalješ preko Vlade jer su lopovi maznuli 95 eura. Tvoj Perica.

Leži sarma u stomaku, a odozgo pristiže vino: • Šalje me Vasa odozgo, ja bih da prilegnem. • Pa dobro, lezi - reče sarma. Prođe malo vremena, tek eto ti opet, ide vino: • Šalje me Vasa odozgo, i ja bih da prilegnem. • Pa dobro, lezi i ti - misli se sarma. Kad ne prođe malo vremena, ide još jedno vino. • Šalje me Vasa odozgo, i ja bih da prilegnem. • More, odoh ja gore da vidim tog Vasu ... - reče Sarma!