VICOTEKA

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!

Najsigurniji način da raskineš sa nekim je da ga pozoveš u McDonalds. Nemaju viljuške, oštre noževe, ni teške tanjire, a uvek možeš da se sakriješ iza nekog debelog deteta.

Šta je to Dan žena?
• Isto što i Noć veštica, samo po danu.

Razgovaraju prijatelji o sujeverju i jedan kaže:
• Ja verujem u broj sedam.
Pitaju ga ostali zašto veruje, a on odgovori:
• Rođen sam 7.7.1977. godine, jednog dana kupio sam srećku sa brojem 7777 i dobio sedam miliona dinara. Odmah sam otišao na hipodrom i uložio svih sedam miliona na konja broj sedam.
Na to svi oduševljeno viknu:
• I šta, ... bio je prvi?
Na to ovaj odgovori sagnuvši glavu:
• Ne, ... bio je sedmi.

Razmišlja Mujo naglas:
• Kada ne možeš nekog da pobediš, ti mu se pridruži. I šta sad da radim, da letim sa komarcem i ujedam ukućane?

Sretnu se Mujo i Haso nakon deset godina:
• Ma gde si ti, kućo stara, nisam te video sto godina!
• Pa, evo me, putovao malo po svetu, bio tu i tamo, čak sam živeo dve godine u Londonu!
• London? Gde ti je to?
• To ti je grad u Engleskoj, jedno 2.000 kilometara od Sarajeva.
• U jebote, koja vukojebina!

Skinula baba gaće i raširila noge pred dedom, a deda kaže:
• Skupi baba te noge, sakrij to groblje!
A baba će njemu:
• E moj deda, u moje groblje možda još neko i zađe, a tvog mrtvaca iz groba niko dići neće!

• Recite mi, da li gajite emocije?
• Ma jok, samo svinje, ... i nešto malo tovnih pilića.

Došao direktor škole kod Perice u razred. Bio je čas srpskog i imali su zadatak da kažu po jednu rečenicu. Prvi se javio Perica:
• Moja tetka je lepa.
• Bravo Perice. A sada proširi tu rečenicu. – zadovoljna je učiteljica.
• Moja tetka je lepa i ona je kurva.
• Perice sram te bilo, pa zar pred direktorom?!
U tom trenutku zvoni za kraj časa. Drugi čas, treći čas prolazi, ... nema Perice. Četvrti čas, i dalje ga nema ... Dolazi on na peti čas i pita ga učiteljica:
• Perice, pa gde si ti bio do sada?
• Vodio sam direktora kod tetke ...

Umirao Piroćancima otac i oni mu pale sveću. Kada je sveća dogorela, a Piroćanac još živ, oni mu upale drugu sveću. Dogorela je i druga sveća, a on još živ.
Jedan sin pali treću sveću, a drugi priđe Piroćancu i kaže:
• Tatko, skoncetriši se!

Zvoni zvono na interfonu:
• Ko je?
• Majstor za prozore!
• Ali, ... ja upravo imam majstora?!
• Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.