VICOTEKA

Gledaju Mujo i Haso ovce na livadi i kaže Mujo da ima tačno 1242 ovce. Haso ne veruje, dođe do pastira i pita ga koliko ima ovaca, a ovaj mu potvrdi:
• 1242.
I tako nakon pola sata na drugoj livadi Mujo opet pogodi broj ovaca i napokon ga pita Haso:
• Jel, Mujo, kako ti tako brzo izbrojiš te ovce?
• Moj Haso, ništa lakše, izbrojiš sve noge i podeliš sa čet'ri!

Razgovaraju dve komšinice:
• Je li, komšinice, ko je onaj zgodni frajer koga si jutros ispratila iz stana?
• A, to je student četvrte godine medicine ...
• Redovan?
• Ma, jok, samo kad mi je muž na putu.

Pričaju dve komšinice:
• Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni?
• Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate?
• Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor.
• Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.

Šta su to tange?
• To su gaće koje nikada neće postati krpa za prašinu!

Kaže Haso Muji:
• Mujo, kažu da džentlmeni više ne postoje!
• Glupost. Pa juče sam Fati držao kišobran da ne pokisne dok je menjala gumu!

Ulovili meda i zeka zlatnu ribicu, pa ribica kaže da će svakom ispuniti 3 želje ako je puste. Meda se isprsi:
• Ja ću prvi, ja sam veći. Hoću da se svi medvedi u šumi pretvore u medvedice!
Zeka:
• Hoću motor.
Meda:
Hoću da sve medvedice budu lude za mnom!
Zeka:
• Kad već imam motor, daj mi i kacigu.
Meda:
Hoću da imam najvećeg đoku u šumi!
Zeka sede na motor, krenu polako i iz daljine viknu:
• Hoću da meda bude peder!

Postrojio narednik policajce i naređuje im:
• Vi koji imate srednju školu stanite desno, a vi koji imate osnovnu školu stanite levo.
Jedan policajac osta stojeći i upita narednika:
• A kuda ću ja, neman nikakvu školu?
Narednik će njemu:
• Ti onda stani iza mene!

Priča deda unucima kako je bilo u ratu:
• I tako ja stojim na strazi, kad naiđoše četiri Nemca ..., deco ja sam se usr’o!
Deca pitaše:
• Što nisi pobegao?
Deda procedi kroz zube:
• Ma, tad sam pobegao, nego ..., sad sam se usr’o!

Pošao Perica u prvi razred i na prvom času učiteljica pita:
• Deco, ko zna od čega je postao čovek? ... Niko? Dobro, pitajte roditelje pa mi sjutra kažite.
Požuri Perica kući, zatekne mamu kako čisti krompir i s vrata upita:
• Mama, od čega je postao čovek?
Besna zbog obaveza oko kuvanja ručka, mama reče:
• Evo, od ovog - i pokaže na krompir.
Perica brzo uzme jedan krompir i stavi ga u džep. Sjutradan u školi pita učiteljica:
• Deco, ko zna odgovor na jučerašnje pitanje?
Perica prvi podigne ruku, a učiteljica ga upita:
• Dobro, Perice, od čega je postao čovek?
• Učiteljice, da li treba i da ga izvadim?
• Ne treba - reče učiteljica - sedi, imaš peticu.

U domu zdravlja puno ljudi čeka da uđe u ordinaciju dok doktoru ističe radno vreme. Izlazi doktor iz ordinacije i kaže da može samo još jednog pacijenta da primi. Ljudi se odmah razgalamiše, a od pozadi se začu glas jedne Ciganke:
• Doktore, doktore, pustite mene, ja imam pečenje.
Doktor odgovori:
• Hajde ti sa pečenjem ulazi.
Uđe Ciganka unutra i doktor sav začuđen upita:
• A je li, gde je to pečenje?
Ciganka:
• Pa doktore, peče me kad pišam!

Nisu svi ljudi isti, svako je budala na svoj način.